Filip Radoman (12) predstavljaće Srbiju u Ženevi: Njegovo pismo budućim generacijama pobedilo je na nacionalnom takmičenju! (FOTO)

Njegovo pismo, izabrano po oceni komisije koju su činili predstavnici Ministarstva informisanja i telekomunikacija i Pošte Srbije, najbolje je odgovorilo na ovogodišnju temu: „Sa 150 godina, Svetski poštanski savez služio je ljudima širom sveta više od osam generacija. Svet se od tada izuzetno promenio. Napišite pismo budućim generacijama o svetu za koji se nadate da će naslediti“.

Filipovo pismo Pošta Srbije poslala je u sedište Svetskog poštanskog saveza u Švajcarskoj, na dalje, međunarodno žiriranje. Među svim državama učesnicima, tri najbolja pisma koja ispunjavaju sve kriterijume biće nagrađena zlatnom, srebrnom i bronzanom medaljom Svetskog poštanskog saveza.

Počev od 1971. godine, Svetski poštanski savez, specijalizovana agencija Ujedinjenih nacija za poštanske usluge, održava Međunarodno takmičenje u pisanju pisama za mlade, čija je tema ove godine „Sa 150 godina Svetski poštanski savez je služio ljudima širom sveta više od osam generacija. Svet se od tada izuzetno promenio. Napišite pismo budućim generacijama o svetu za koji se nadate da će naslediti”.

Takmičenje ima za cilj da unapredi pismenost kod mladih kroz umetnost pisanja pisama i da podstakne učesnike da izraze svoju kreativnost i usavrše svoje jezičke veštine.

Uprkos tome što živimo u digitalnom dobu, učenje pravilnog izražavanja kroz pisanu reč je sposobnost koju svaka mlada osoba treba da neguje u cilju ličnog razvoja i pripreme za budućnost.

Filipovo pismo možete pročitati u nastavku teksta:

Draga deco,

Možda baš vi ste moji unučići ili dalji potomci. Možda baš vi sada možete da skenirate ovaj papir i da čujete moj glas, ali mi u 2024. godini još nemamo takav papir koji može da snimi glas dok vam ovo pišem. 

Moja generacija već u osnovnoj školi koristi sve moguće alate koje nam je pružila veštačka inteligencija. Ti alati nam pomažu da se snađemo na kontrolnim zadacima u školi, ali se nadam da nastavnici i moja mama neće saznati za to još nekoliko godina. 

Pošto se moja mama mnogo brine za mene i moju bezbednost, ali i sigurnost moje sestre imamo pamente satove koji prate našu lokaciju. Za mene to je veoma smešno i mislim da previše brine, ali pročitao sam negde na internetu da je jedan devojčica nestala i da je još uvek traže. Možda zato brine, ali smatram da nema potrebe. Siguran sam u sebe i nema potrebe da toliko brine. Nadam se da vaše majke ne brinu baš u tolikoj meri.

Moji roditelji prate šta radim na društvenim mrežama. Ako su društvene mreže Intagram i Tik Tok aktivne, možda moj profil još uvek postoji i možete pogledati kako sam izgledao i šta je sve bilo popularno 2024. godine. Iako ne bih smeo da imam sada samostalan nalog društvenim mrežama, zbog nekog pravila jer nemam 13 godina, ipak sam aktivan na svakoj. Imali smo neko predavanje u školi gde su nam govorili i držali obuke kako se treba ponašati na društvenim mrežama. Spominjali su nam neke opasnosti, koje trenutno ne razumem, ali možda ću razumeti kroz nekoliko godina. Voleo bih da znam da li se to stvarno dešava ili ne? Da li ste vi čuli za tako nešto? 

Poželim da svo svoje vreme provedem napolju. Volimo zajedno da smišljamo šta bismo mogli još zajedno da radimo. Ko zna možda jednog dana i zajedno budemo pokrenuli neki posao, pa se družimo onda zauvek. Evo, moja mama radi zajedno sa svojim drugarom iz klupe, i smatram da neka prijateljstva mogu da traju zauvek. Voleo bih da znam kako se vi družite? Danas neki moji vršnjaci žele da provedu svoje vreme samo za računarom, da rade izazove na TikTok-u ili skupljaju poznanstva samo preko društvenih mreža.

Informer

Sinoć sam zamolio roditelje da mi poklone psa za rođendan, ali mama se odma uhvatila za glavu i počela da postavlja milion pitanja. Stvarno mi nije jasno zašto je toliko nervozna, pa ja ću da čistim za psom i da ga šetam i pazim. Mislim da nam je stan dovoljno velik da imamo i psa. Nadam se da je budućnost spremila nešto što može rešiti problem psa u stanu. 

Smejao sam se uvek baki i deki kad su mi govorili da ću doći u njihove godine, ali sad kad sam seo da ovo pišem i zamišljam se u njihovim godinama, shvatim koliko je teško da razumem kako će svet funkcionisati. Nadam se da je budućnost spremila i nešto da mama i tata toliko ne brinu o svojoj deci. Moja mama mene nekad jako nervira, ali je razumem, voli i mene i sestru, pa je i normalno da brine toliko. Da li je napravljena brza pruga, da mogu za par sekundi da stignem kod sestre u jednom selu u Banatu? Putovao sam jednom kolima do nje i imao sam osećaj da je trajalo čitavu večnost. Voleo bih da znam koju muziku sada slušate i da li znate one tatine stare rok pesme? Da li se još uvek sakupljaju stripovi, ploče i kasete? Nama je stan pun nekih starih stvari što tata sakuplja. Voleo bih da znam kako sada izgleda Sajam knjiga, automobila i  tehnike? Na te sajmove sam išao sa bakom i dekom i od srca bih vam preporučio da posetite. Voleo bih da znam da li su saznali nešto novo o Nikoli Tesli? Bio sam u muzeju i video većinu njehovih izuma i eksperimenata, možda će ljudi iz budućnosti saznati nešto novo, iskreno mnogo je kul.

Voleo bih da saznam toliko stvari, pokušavam da zamislim kako će izgledati udžbenik iz istorije, koji i sad preobiman. He-he, vi ćete morati možda da učite još više nego ja, jer će ljudi otkriti nove stvari. Ali, tu se opet moja mama plaši jer misli da će sve preuzeti veštačka inteligencija, iako mislim da previše paniči. 

Trenutno, imam samo 12 godina i zovem se Filip Radoman, mnogo još stvari treba da naučim o svetu u kojem živim. Mislim da će biti jako teško saznati sve, ali neću da izgubim volju. Kada budete našli ovo pismo pokušajte da me nađete na društvenim mrežama, pa možda možete da mi pošaljete odgovor. Za svaki slučaj, uz ovo pismo vam šaljem i KJUAR kod (valjda se tako piše, znam da se tako izgovara) moje mejl adrese, pa mogu da saznam neke odgovore na pitanja koja sam postavio.

Pozdrav drugari, Filip Radoman

Autor: Aleksandra Aras