Jovana skoknula do Švajcarske, pa shvatila da je Srbija zakon! Vozi traktor, obrađuje hektare a uveče zasija u štiklama i haljini

- Ja sam tamo otišla jer imam tetku. Prvo u posetu, a potom sam shvatila da mogu i da radim tamo i da zaradim neki novac. To sam i uradila - počinje priču Jovana.

Strah roditelja nije izostao. Ali i sa razlogom. Jovana tada čak nije bila ni punoletna.

- Kada sam prvi put išla tamo u posetu, imala sam sedamnaest i po godina, svi su bili uplašeni kao i ja, ali je bilo olakšanje jer mi je tamo tetka.

Informer

Poslodavci su joj, seća se, bili savršeni.

- Radila sam kod jednog para, oni imaju blizance i ja sam ih čuvala. Nisam znala ni pelene da promenim, ali su me sve naučili i bili su sjajni. Žena je bila iz Švajcarske a muž i Bosne, ma divni ljudi i dan danas se čujemo. Neretko mi se dešavalo da čuvam još dece, pa se desi da ih ima pet oko sebe.

Informer

Ljudi su ipak hladni, konstatuje. Nema te srdačnosti "na prvu loptu", topline kojom se Srbi ponose. I sami Srbi, u Švajcarskoj, tvrdi Jovana, se prave da nisu naši.

- Tamo su ljudi hladni nekako, nije kao kod nas. Oni žive svoje živote i niko ih ne zanima, žive daleko bolje od nas i što je simpatično, uvek su obučeni nekako da ih i ne primetite, ali zato naše primetite svuda. Čim vidite da neko izgleda kao da je krenuo na modnu reviju, i da miriše na kilometar znate da su naši ljudi i kada čuju srpski prave se da ništa ne razumeju - priča na.

Informer

Jovana je iz Švajcarske ponela divno iskustvo, ali se vratila u Srbiju da bude uz bolesnog oca, ali i kako kaže boljeg života. 

Jovana je devojka koja živi na selu, vozi traktor, bavi se poljoprivredom i pored svega ima svoju tezgu gde prodaju domaće proizvode - svetska a naša. Nedavno je postala i mama, te tako ističe da ce sina naučiti da da vozi traktor i obrađuje zemlju koju je ona nasledila, i koju godinama sama obrađuje, a od svojih proizvoda i prodaje živi.