Ispraćaji u vojsku kao veselja koja su se danima prepričavala

- Bilo je to neko drugo vreme, kada su se svirali ispraćaji imali smo pune ruke posle. Sećam se jedne sezone da smo mi 14 dana uzastopno imali svirku. Tu je uvek bilo mnogo omladine, sjajna atmosfera i dobra hrana. Klasično jedno pravo srpsko veselje, na kojem bude 400/500 ljudi. Ja sam lično slućio vojni rok i svakome bih to posaveteovao. Imam dva sina, stariji se još nije izjasnio, a mlađi je rekao da će sigurno služiti vojsku - kaže za RINU Mirko Pejović.

Vojska je nekada bila svojevrsni ispit zrelosti i ponos, ali i tuga za svakog roditelja. Ispraćaji u vojsku bili su prepuni pomešanih emocija. Majka tužna i zabrinita, kako će se njeno dete snaći u kasarni, sa večitim pitanjima da li će mu biti hladno i šta će da jede, dok su očevi bili ponosni što imaju sina vojnika.

- Ja sam vojni rok služio sada već davne 1974. godine, znam da su se vremena promenila, ali ja bih svakom posavetovao da odradi taj test zrelosti. To je jedno lepo životno iskustvo, tu se verujte mi promeni pogled na svet i steknu prijatelji za čitav život - rekao je Dragiša Cvijović iz Čačka.

Mnogo je muzičkih hitova koji govore o tim nekim prošlim vremenima, kada je vojska bila sastavni deo života srpskih mladića. Jedan čuveni je "Vojsko moja, vojsko moja ne zovi me sada" koji će od septembra sledeće godine izgleda opet postati aktuelan.