Evo kako je Marburg virus stigao kod nas, a Srbin preživeo najopasniju zarazu: "Trebalo je da se zove Beograd virus"

Kada se čudan virus pojavio 1967. godine u Evropi, stigao je u Marburg u Nemačkoj i Beograd. Tada se u Beogradu zarazilo dvoje: veterinar sa Torlaka koji je radio autopsije na majmunima uvezenim iz Afrike koji su masovno umirali na Torlaku, i njegova supruga koja ga je negovala u prvim danima bolesti.

Profesorka doktorka Elizabeta Ristanović sa VMA,navodi da nema mesta panici, ali da se itekako savetuje opre.

Žarište mnogih virusa

- Jeste zavladao strah među ljudima, ali nema razloga za paniku, ima razloga naravno za oprez, ima razloga da o tome govorimo. Mi smo u nekadašnjoj državi Jugoslaviji imali bliski susret sa ovim virusom, 1967. godine, ali smo se tada uspešno izborili. Reč je o virusu afričkog porekla, Afrika je vrlo zanimljiv kontinent, ona je žarište i zavičaj mnogih virusa, uključujući ebolu koju ste pomenuli, ona je zavičaj dragulja i dijamanata, onako vrlo interesantna po mnogo čemu - ističe doktorka Ristanović. 

Kako je virus dospeo kod nas?

- Naime, nekadašnja Jugoslavija imala je moćne institute, dijagnostičke, razvojne, naučne centre. Naš institut za imunologiju i virusologiju, TORLAK, imao je vrlo moćan i vrlo razvijen vakcinalni program i u okviru toga proizvodila se vakcina protiv poliomelitisa, dečje paralize. Ta vakcina se proizvodila upravo na kulturama ćelija, bubrega, zelenih majmuna i upravo su ti zeleni majmuni doneli Marburg virus u Beograd. On se tada nije zvao Marburg, praktično se ništa o njemu nije ni znalo. 300 majmuna je došlo iz Ugande preko aerodroma u Londonu, u Beograd. Drugi su otišli u Frankfurt, Marburg i Moskvu. Ti majmuni koji su trebali da dođu u Beograd, od tih 312 je već u putu uginulo, što je naravno skrenulo pažnju naših stručnjaka na institutu Torlak i oni su postupali vrlo oprezno. Svi majmuni koji su došli u Beograd stavljani su u karantin, shodno propisima Svetske zdravstvene organizacije, pravilima laboratorijske prakse, dobrim koje smo mi poštovali. Kolege u Frankfurtu i Marburgu nisu bile toliko oprezne i kod njih je 27 ljudi obolelo, odnosno 29, a sedmoro ljudi je preminulo.

Srbin koji se tada zarazio virusom, bio je izuzetan profesionalac, ali ipak, desila se slučajnost koja je bila kobna. 

- Veterinar Živko Stefanović, iskusan čovek, vešt profesionalac, zarazio se slučajno, akcidentno, to se uvek dešava i uvek je moguće. Zapravo, majmuni koji su uginuli, rađena je nekropsija, on je koristio zaštitnu opremu, međutim akcidentno je zaražena posuda, kontaminirana krvlju uginulog majmuna, on ju je dodirnuo nakon završetka rada i praktično posle sedam dana kod njega su se pojavili simptomi. Glavobolja, groznica, temperatura, kašalj, krenula je i ospa, krenulo je i krvarenje. Nema specifičnog leka, nema specifične vakcine, naravno, koristila se suportivna terapija, u saradnji sa kolegama iz Nemačke dobijen je serum, rekonvalescentni, u kome su se nalazila antitela pacijenata koji su preživeli i oporavili se od infekcije Marburg virusom, to je jako pomoglo i praktično posle 15 dana agonije je pacijent krenuo put oporavka - kazala je doktorka, i objasnila kako se zarazila i njegova supruga. 

Virus je trebao da se zove "Beograd virus"

- Njegova supruga nije imala tako strašne simptome, imala je lakšu kliničku sliku, ali se i pravovremeno reagovalo terapijom, i ona je bila hospitalizovana, a istovremeno, ona se zarazila, naime, od vate, kad su njemu uzimali krv, prosto je ostao komadić vate sa njegovom krvlju i ona je na taj način preko praktično abrazija na koži unela virus u njen organizam. Istovremeno, lečeći njih, naši stručnjaci na institutu Torlak nisu gubili vreme, oni su paralelno radili na izolaciji virusa Marburg. On je dan ranije izolovan u Beogradu nego u Marburgu. I fakat je trebao da se zove Beograd virus, međutim Marburg je ranije objavio te podatke, naši stručnjaci su napravili i odgovarajući antigen koji je korišćen u dijagnostici. I danas nije svejedno kada čujemo ovakvu vezu, što zbog simptoma koji su strašni, evo i sad smo neke naveli krvarenje desni, tresu se ekstremiteti, čovek ne može da stoji, otiče koža, sluzokoža i tako dalje, što zbog toga, što zbog visokog procenta smrtnosti, u tom smislu nije čudna ta panika i taj strah javnosti - objašnjava doktorka.

Doktorka navodi da je situacija sa koronom doprinela tome da ljudi danas imaju veći strah i da se boje više nego ranije.