Heroj otkrio detalje drame! Ispovest Aleksandra koji je spasao majku i dete iz kanala: U vodi sam uspeo dete da uhvatim za nožicu!

Na licu mesta, našao se sasvim slučajno vozač kamiona Aleksandra Todorović (35) iz Valjeva. On je izleteo iz svog kamiona, i pritrčao u pomoć ženi i detetu. 

Aleksandra, junak ove priče, za Informer otkrivca detalje nezgode. 

- Sve se desilo u subotu rano ujutro oko 5 sati. Uobičajeno jutro za volanom, išao sam prema mestu utovara, kiša je padala prilično, klizav put, jedan kraći pravac iza kog je je bila blaga krivina u levo, na nekih 100 metara od mene pojavljuju se svetla auta koji mi ide u susret, gubi kontrolu, proklizava, okreće se krug, krug i po i zadnjim delom ispada sa puta i nestaje u mraku. Naravno stajem, istrčavam i u prvi mah i ne vidim auto, dva vozila koja su išla iza tog vozila staju i već tad vidim zadnja bunker vrata od vozila koje prevrnuto na krov u to nisko rastinje, čuje se ženski glas, žena vrišti, traži pomoć. Nisam siguran na kom jeziku, nije ni bitno, mislim možda da je bugarski ili rumunski, mahinalno sam krenuo pravo prema autu i u trenutku isklizao i upao u kanal nogama u vodu koja je bila skoro do grudi. Ona se već izvukla napolje, plače i grebe po zadnjim vratima i udara i viče "dete, dete" - priča nam Aleksandar i dodaje:

- Otvaram zadnja vrata do pola, zatim sam uspeo nogom i ona je vukla da otvorimo skoro cela, voda se ulivala unutra i ništa se skoro i ne vidi od vodene pare oko celog auta, zvuk užasan. Kada sam uvukao levu ruku odmah sam osetio nogu deteta koje je vezano u sedistu glavicom na dole. U sekundi sam napipao pojas i uspeo da ga otkačim, gde mi je dete palo preko leve ruke i tako sam ga i izvukao zajedno sa dečijim sedistem jer je bilo vezano u njemu posebno, kad sam ga spustio na kosinu kanala počeo je da plače, prihvatili su ljudi koji su bili odmah iznad mene izvukli ga. Žena je već bila na ulici, dete je počelo da plače i onda je sve lakše bilo, vikali su ima li još neko u autu, odmahnula je i rekla ok ok ok - prepričava nam momak borbu za živpt majke i maloletnog deteta. 

Sam Bog ga je poslao na lice mesta

- Ljudi su skidali stvari malcu, ima možda nekih četiri ili pet godina. Uzeo sam iz kamiona jedno moje veliko ćebe i imam uvek peškire čiste jer se provodi dosta vremena u kabini preko nedelje dok se radi. Izneo sam to, zamotali su ih, obrisali, žena je tražila telefon od jednog vozača tu i zvali su nekoga, slali lokaciju, sve je već bilo u redu potpuno. Dečak je smešten u jedan od auta koji su stali, bio sam tu još nekih desetak minuta ali bilo je previše hladno jer sam ceo bio mokar,  presvukao se na brzinu i lagano se sklonio odatle, dalje da pomognem nisam ni imao šta, otišao sam na utovar.

Najvažnija poruka svim vozačima

- Pričao sam preko dana drugarima šta se desilo ali nisam imao neki osećaj veličine, jer to nije ni prvi ni zadnji put da se tako nešto dešava na putu, profesionalno vozim kamion 18 godina. Između ostalog vozim reli, od detinjstva sam za volanom i dosta iskustva imam iza sebe i raznih situacija. Neko je iskoristio priliku, slikao i poslao šta se desilo, pa se vest proširila jako brzo. Meni stvarno ne treba ,,reklama" ni veličanje na ovaj način, razumem ja da smo zatrpani "đubretom" sa svih strana i crnim vestima kao i bezmoralnim svetom ali ovo je jedan sasvim običan radni dan jednog profesionalnog vozača. Čisti svima putevi i čuvajte se. Bolje sat vremena kasnije nego 50 godina ranije - zaključuje za naš portal Aleksandar.