Najstariji kazandžija ima svog naslednika! Kod njih zanat još uvek živi: Proizvode slali i preko okeana

Iz radionice Grubišić u Rumi čekić se čuje gotovo sedam decenija. Osnivač, deda Ante, ne može da zamisli dan bez svog zanata. I u 91. godini pomaže unucima.

Deda Ante je imao devetoro braće i sestara. Zanat je, kaže izučio rano kod Ilije Trtice, jednog od najboljih majstora bivše Jugoslavije.

- Pošao sam bio u Gimnaziju, a onda sam se rešio za zanat jer nas je bilo mnogo dece, treba novaca. Kad sam učio zanat kod Trtice, pa onda radio kod njega se radilo od 6 do 6, bilo je. Nekad bude i 8 sati uveče, radilo se stvarno. Radim sad, ponekad, pomažem malo, ne mogu kao što sam radio ranije, godine su - kaže Ante Grubišić, kazandžija iz Rume.

Majstor Ante je znanje preneo na sina Darka i unuke koji i danas prave kazane za čitav region. Rakija se kaže i dalje peče i po bivšoj Jugoslaviji, a njihove "vesele mašine" stizale su brodom i avionom i na druge meridijane.

- Bilo je iz Kanade, čak iz Austarlije su brodom nosili kupci. Mi smo uradili kazan, kako su oni odneli, verovatno brodom. Za jedan kazan treba od 30 do 40 dana, zavisi sve koliko ima posla. Nekad to potraje po par meseci. U poslednje vreme, mnogo više nego ranije , pogotovo što su sad krenuli festivali - kaže unuk Igor Grubišić.

Grubišići prave kazane različite zapremine, do čak 500 litara. Na tržištu kažu još ima lepog bakra. Kupci vole domaću radinost, a često rade i popravke.

- U početku je teško naučiti, treba osetiti čekić i ciciju. Da se vidi kako i šta, da klizi po tome. I posle toga, lako je. - Da li je deda tu svaki dan i koliko vam znači to što je on nadzor? Nije svaki dan, ali hvala Bogu, dođe, pa pogleda malo, da neki svoj komentar, bez toga ne može! Deda je deda! - objašnjava drugi unuk Dejan Grubišić.

Tri generacije Grubišića saglasne su da je sud mušterija najvažniji i da zanat mora da se unapređuje. Zato za koji dan, od Ministarstva privrede, očekuju i Certifikat iz oblasti starih i umetničkih zanata.