DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - DEVEDESETE!

Čist je fenomen onaj Saša Janković, u narodu poznat kao Sale Prangija, onaj što već više od osam godina radi kao zaštitnik građana mada nije poznat nijedan jedini građanin kome je on zaštitio bilo kakva prava, onaj što bi da se bavi politikom, ali da istovremeno prima mrsnu, državnu platu na položaju na kome je zabranjeno bavljenje politikom.

Dotični je ove nedelje napisao otvoreno pismo premijeru Vučiću u kome ga je prozvao zato što je devedesetih "prebrojavao građane po etničkoj osnovi", zato što je bio ministar informisanja "u vreme kada su ubijani novinari" i zato što je dobio stan od države u toku NATO bombardovanja. I to je "otvoreno pismo", čist politički pamflet, Sale Prangija objavio na zvaničnom sajtu institucije na čijem je čelu iako je Zakonom o zaštitniku građana u članu 10a ombudsmanu striktno zabranjeno bilo kakvo bavljenje politikom, odnosno davanje političkih izjava!?!

No, taj skandalozno bahati potez Saše Jankovića, čoveka kome mi, građani pokorni, svakog meseca iskeširamo tri hiljade evra plate, ima i jednu dobru stranu. Sada, kada je i sam potegao pitanja iz devedesetih, takozvani zaštitnik nam je dao za pravo da se opet zainteresujemo za to šta je on radio pre dvadeset i više godina i kako je postao to što je postao.

Elem, pre nego što nastavi da se bavi svojom kampanjom, takozvani zaštitnik bi konačno morao da konkretno odgovori na konkretna pitanja o tome kako je tačno u njegovom stanu 1. aprila 1993. stradao Predrag Gojković?

Morao bi Janković alias Sale Prangija da nam objasni kako je moguće da se Gojković, prema zvaničnoj verziji, ubio iz njegovog pištolja sa daljine od čak tri metra?!
 

Toliko dugačke ruke nema nijedan čovek. Mora Janković da nam kaže i zašto je najmanje četiri puta tokom istrage menjao svoj iskaz o "samoubistvu", otkud mu ako nije pucao barutne čestice na rukama (a pokojni Gojković ih nije imao), kako je moguće da je dozvolu za pištolj iz koga je ubijen Predrag dobio bukvalno samo jedan dan pre zločina?!

Konačno, bilo bi vrlo zanimljivo videti i da li afera "Pištolj" ima bilo kakve veze sa potonjim vrlo čudnim kretanjem karijere Saše Prangije Jankovića. Kako je on to, odmah posle završenog fakulteta i potpuno nezapaženog rada u novinskoj agenciji 'Beta', u proleće 2000. postao sekretar u Saveznom ministarstvu za sport, tada pod punom kontrolom SPS Slobodana Miloševića, da bi odmah posle Petog oktobra 'vaskrsao' u ulozi velikog opozicionara, savetnika u Misiji OEBS-a, pa onda i zaštitnika građana?!

Moglo bi, jelte, lako biti da je Sale Prangija Janković još onog 1. aprila 1993. godine, odmah posle ubistva Predraga Gojkovića, zavrbovan. Na primer, od strane istih onih koji bi sada, preko njega kao predsednika Srbije, da nam kroje kolektivnu sudbinu.

I javite, molim vas, štumbanfireru Veselinu Simonoviću, direktoru patriotiše cajtunga 'Blic', da ovo nije hajka i nije satanizacija. Ovo je samo insistiranje na istini. Hajku i satanizaciju sprovode oni koji se plaše istine. Lažni ombudsman Saša Janković, na primer.