Foto:
Vesti
IT UGAO, KOLUMNA VESELINA JEVROSIMOVIĆA: Podaci u atomu!
Svake godine čovečanstvo proizvede duplo više informacija nego prethodne. To znači da je količina novih podataka u 2016. bila jednaka zbiru svega nastalog od početka ljudske istorije zaključno sa 2014. godinom. Već sada postoji realan problem čuvanja tolike količine informacija, a može se očekivati i da će ubrzani razvoj tehnologije uticati na još veći rast u budućnosti.
Iz IBM-a je ovih dana stigla vest da su njihovi stručnjaci uspeli da pohrane binarni podatak (nula ili jedinica) direktno u jedan atom. Ako znamo da prosečnom hard disku u vašem računaru za to danas treba čak 100.000 atoma, onda je jasno da smo na pragu vremena kada ćemo kompletne biblioteke digitalnih knjiga, sve pesme ikada snimljene i stotine filmova u visokoj rezoluciji moći da nosimo sa sobom na pametnom ručnom časovniku ili narukvici. Primene u poslovne svrhe jednako su zanimljive i ograničene samo maštom.
Kvantni računar mora biti ohlađen na temperaturu tik iznad apsolutne nule
U praksi smo još relativno daleko od komercijalne primene, ali je samo pitanje vremena kada će i druge kompanije, instituti i nezavisni inovatori ući u trku u ovoj oblasti. Iskustvo nas uči da se tada stvari ubrzaju do neverovatnih razmera.
Spuštanje čuvanja digitalnih podataka na pojedinačni atom deo je šire priče o kvantnim kompjuterima, računarima koji koriste teško pojmljive osobine atoma na kvantnom nivou i omogućuju mnogo moćniju procesorsku snagu. IBM na tome radi već nekoliko decenija, a nedavno su omogućili i prvu praktičnu primenu.
IT UGAO, KOLUMNA VESELINA JEVROSIMOVIĆA: Uređaj kao svedok!
Nažalost, da bi funkcionisao, kvantni računar mora biti ohlađen na temperaturu tik iznad apsolutne nule (-273 stepena Celzijusa), što je ozbiljno tehničko ograničenje, ali se može očekivati da će eksperti, kao i uvek do sada, uspeti da ga prevaziđu.
Nove vrste računara sigurno će dodatno ubrzati produkciju informacija, a to nas vraća na početak današnje priče. Po svemu sudeći, imaćemo način da informacije čuvamo, ali je poseban problem kako obraditi toliku količinu podataka i izvući upotrebljivu suštinu. To je već tema za sebe kojoj planiram da posvetim neki od narednih članaka.