DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - SVE JE NA PRODAJU!

 

"Može, grešite! Može! Sve je na prodaju i svi su na prodaju! Svako ima svoju cenu, veću ili manju, ali cenu", gorljivo je objašnjavao tajkun, potonji gazda Srbije, da bi na primedbu s druge strane stola da zdravlje, sreća, porodica, država nikad ne mogu biti na prodaju, odgovorio doslovce ovako: "Džaba vama sve to ako nemate pare. Pare su preduslov svega, pa i sreće i zdravlja!"

Pomislio sam tada, glup i naivan kakvog me Bog dao, da je jako dobro što taj i takav čovek nikada neće biti u prilici da odlučuje o kolektivnoj sudbini Srba i Srbije. I debelo sam se, da prostite, zajebao. Tajkun Đilas nedugo posle ovog razgovora postao je apsolutni gospodar srpske politike. I radio je upravo u skladu sa svojom verom. Verom u pare, verom u prljavi keš. Pretvorio je državu u privatnu firmu koja je radila u interesu njegovih firmi. Za Đilasovog vakta, to sada svi znamo, njegove firme su prihodovale 619.688.269 evra, od čega je on u svoj tajkunski džep strpao skoro 106 miliona evra profita! I to prema zvaničnim podacima APR-a. Sam Bog zna koliko je tu još miliona bilo sa strane, u kešu i na računima fantomskih firmi...

Elem, taj i takav Đilas, taj i takav apsolutni 'vernik novca', beskrupulozni lik koji ne vidi ništa čudno ni problematično u činjenici da sa vrhovnih političkih pozicija u državi lično zgrće desetine i stotine miliona evra, i dan-danas je u prilici da kontroliše dobar deo države. Kako? Pa parama! Milionima kojima, u skladu sa svojim uverenjima, kupuje sve i svakoga.

Priznajem, nemam dokaza, ali elementarna logika mi nalaže da zaključim da su baš ti milioni doveli do toga da Viši sud u Beogradu zabrani Informeru da piše o Đilasu!?! Presuda, 'privremena mera' kakva ne postoji u sudskoj praksi civilizovanog sveta može se objasniti samo kešom. Prljavim kešom. Ko sumnja, ko misli da preterujem, neka samo pokuša samom sebi da objasni kako je moguće da tročlano veće Višeg suda u roku od 24 sata od podnošenja tužbe preinači odluku prvostepenog sudije i zabrani najtiražnijim novinama u zemlji da pišu o samozvanom lideru opozicije?!

Ljudi, pa to nikada i nigde nije bilo. Ni u vreme najgore komunističke diktature u Srbiji nijedan sud nijednom mediju nije presudom određivao šta sme, a šta ne sme, o kome sme, a o kome ne sme da piše i izveštava!

P. S. Imam, na kraju, za Đilasa i jednu sasvim ličnu poruku: Tuži, zabranjuj, otimaj preko svojih sudija i njihovih presuda, ali nikad me nećeš ućutkati! Ako to hoćeš, Đilase, moraćeš da me ubiješ. A i tada ću se, mrtav, iz groba, boriti protiv tebe i tvojih žutih lopova!