ANDREJ VUČIĆ JE BRAT! PA TO JE STRAŠNO! Nova kolumna Ivana Radovanovića!

U stvari, da budemo iskreni, ne postane vest, jer vest bi bila samo to da se pojavio, nego postane sumnjiv.

Sumnjiv je zato što je brat, sumnjiv je zato što je član, a pogotovo je sumnjiv, jer se bavi izborima. I nikada čoveka nisam upoznao, ali, evo, sumnjiv je i meni. I rođeni brat mi je takođe sumnjiv, crni Momčilo, gde je našao, od svih nebrojenih mogućnosti, baš brat da mi bude. Rođeni.

Osim njih, sumnjivi su i svi ostali koji se bave ili učestvuju na izborima, jer su izbori, ovde, sumnjivi svaki put kada na njima ne pobede oni koji su ubeđeni da bi sigurno pobedili samo da se otarase svih sumnjivaca, pa da na izbore samo nesumnjivi izlaze.

Sumnjivci su, da sve bude gore, svi od reda glupi i nepismeni, a uz to i rod. I glasaju, bez ikakve sumnje u to za šta i koga glasaju, što je tek neoprostiv greh. Začarao ih, tako glupe, Andrej Vučić, sve do jednog.

Ko? Pa Andrej Vučić. Brat!

Stvarno? Strašno!

I tu, onda, kod tog “strašno, brat”, naše drago novinarstvo prestane da bude profesija, i postaje puki trač.

Alatka kojom se protivnici ogovaraju, da bi, zatim, ta ogovaranja preuzela politika, pardon, oni što misle da je politika isto što i ogovaranje.

Sjajan se krug tu napravi:

Nezavisne novine napišu da je brat, pazi to - brat,  Andrej viđen u Novom Sadu, i da su i džipovi viđeni, i da je sve to sumnjivo, jer džipovi i brat ne idu zajedno, šta će onda Đilas da vozi?
Onda onaj kojem je i danas žao što, dok je bio u JUL-u,  nikoga nije stigao da ubije, odmah počne da nariče nad nedostatkom snajpera.

Onda Jovo Bakić ponovo napravi analizu po kojoj je sumnjivcima kraj blizu, što redovno radi još od 2012. godine.

Onda novine dodaju - sumnja se i da su drugi bili na izborima, sve ih je, sumnjamo, baš brat doveo.
Potom sam Vučić kaže - aman, skinite mi se više sa brata i terajte se u tri lepe, bez ikakve sumnje.

I onda, na divnom kraju,  o kojem sve vreme i maštaju,nezavisne novine zakukaju kako ih vlast, zbog sumnjivog brata pritiska, pa još sve to nazovu propagandom, koju je smislio neki uduvani student, koji je, sigurno, nečiji brat, i samim tim, sumnjiv.

Fenomenalno, kada se zna da je sve počelo ogovaranjem.

I dvostrukim aršinima, koji samo za jednog brata znaju, a kada se bilo koji drugi pomene odmah viču - što ljudima dirate braću.

Pošto, ovde, ogovaranje i dupli standardi nisu deo propagande, i to onih koji nemaju za travu, nego koriste lepak.

Pa onda lepe, trač za tračem, ubeđeni da je to ništa drugo do neverovatna hrabrost.

Pazi, ko drugi, u Srbiji, sme da kaže da je taj Andrej brat, i član Glavnog odbora SNS, i da učestvuje na izborima, i da još hoće na njima i da pobedi.

Zabranjeno je to, zakonom, za takvu informaciju direktno u logor šalju, pa je neviđeno herojstvo da baš to objaviš. I to kao sumnju.

Iz koje onda dokazuješ da je i sve drugo sumnjivo, osim tebe i Đilasa.

I gossip girl Marinike.

I vaskolike nezavisnosti svih koji u istu tikvu duvaju.

I to lepak.

Bez trunke sumnje da im to pomaže.

Pošto su, po naduvanim anketama, već pobedili, posle čega će svako u Srbiji, ko ima brata, odmah da bude lustriran. I on i brat. Osim ako se braća ne prezivaju Đilas.

U to sumnje ne sme da bude. Nikakve.