DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - IZBOR

Sećate se svi, kada su nas tamo posle Petog oktobra "uzjahali" najgori i najpokvareniji među nama, država nam je efikasno uništena i potpuno unižena.

Posle 12 godina dosističke vlasti imali smo razvalinu, ruševinu, a ne državu, imali smo opljačkanu i praznu kasu u kojoj je para bilo taman toliko da se isplati još samo jedna i po plata i penzija - neki su to zaboravili, ali da nije bilo nove politike, da nije došlo do promene sistema, ova zemlja bi i zvanično bankrotirala najkasnije tamo negde krajem oktobra 2012. godine; đilasovsko-tadićevske bitange iza sebe su ostavile zatvorene i uništene fabrike, železničke pruge kojima se u proseku "jurilo" 32 kilometra na sat, razvaljene, nikad završene autoputeve koji su vodili iz njive u njivu, vojsku koja nije imala ni za čizme, a onaj jedan jedini "mig 29" nije mogao da poleti jer nije bilo para za novi akumulator (!?!); bili smo zemlja bez ijednog iskrenog prijatelja i saveznika i na Istoku i na Zapadu, a iza njih, najvećih lažova i lopova u modernoj srpskoj političkoj istoriji, pozitivni rezultati ostali su samo na njihovim ličnim računima i na računima njihovih tajkunskih firmi.

Danas, nadomak prve decenije postdosističke, vučićevske politike, Srbija je sasvim drugačija, neuporedivo bolja, uređenija, naprednija i bogatija država. Naša kasa danas je punija više nego ikad u poslednjih sto godina, ova zemlja je prvi put u svojoj istoriji šampion Evrope u disciplini "rast BDP-a", i to u uslovima nezapamćene globalne epidemije i aktuelne strašne ekonomske i energetske krize koja preti da uruši čitavu Evropu; prosečne plate i penzije danas su najveće u istoriji i rastu brže nego ikada, imamo najviše investicija, gradimo i radimo kao nikada ranije - danas imamo moderan autoput i do Makedonije i do Bugarske i do Mađarske, u ovom trenutku ubrzano gradimo još deset novih autoputeva i brzih saobraćajnica, izgradili smo i najmoderniju brzu prugu od Beograda do Novog Sada, dok se uveliko radi i na pravcu do Budimpešte, uskoro i do Niša, a posle pet decenija praznih priča najzad smo počeli i sa gradnjom metroa u Beogradu; na sve to, naša vojska danas je ubedljivo najjača u regionu, a uspešno gradimo najbolje moguće odnose sa celim svetom, imamo prijatelje i pouzdane saveznike i na Zapadu i na Istoku, pa i tamo gde ih nikada ranije nismo imali - u Budimpešti i Tirani, na primer...

I to vam je to. Jedna i druga slika. Jedna i druga politika. Jedan i drugi koncept. I to vam je izbor koji nas čeka u novoj 2022. Ili ćemo, dakle, hrabro i odlučno napred, pravo u bolju, najbolju moguću budućnost za sve nas, za svu našu decu i decu naše dece. Ili ćemo nazad, u mračnu lopovsko-tajkunsko-đilasovsku prošlost, tamo gde je dobro samo njima i samo njihovoj deci.

Izbor je sasvim jasan. I sasvim lak. Zar ne?