DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - PRIČA IZ PROLAZA

- Šta sam to ukrao - pitam ja.

On ćuti, vrti glavom, umesto odgovora viče: Ti sve lažeš po televizijama, sram te bilo!

- A šta sam to slagao? Reci mi, molim te, ali konkretno? Gde, šta, kad? Daj, molim, samo jedan primer, opet zapitkujem ja.

On zamuckuje, sklanja pogled, izmiče se, neprijatno mu je, rekao bi nešto, ali ne zna šta, a onda mu odjednom zacakle oči, dosetio se. Diže glas, isprsio grudi, pravi se važan pred devojkom sa kojom je u društvu: A ono?! Onaj snimak kad pod šatrom vrtiš klupu? A?! Dok narod nema 'leba da jede, ti se bahatiš?! Sramota, bre, bruka i sramota!

- Ali, sine, pa to je bilo moje veselje, privatno, porodično, moja livada, moja šatra, moja klupa... Neko od gostiju je to snimio i objavio na mrežama... Nego, jesam li nekoga tom klupom povredio? Da li sam tamo bilo koga uvredio? I zašto bi to uopšte bilo bahato?! Ali, ne reče ti meni, šta sam to ukrao, šta sam slagao? Imaš li bilo šta konkretno, bilo kakav dokaz?

Dečko me je onda samo besno pogledao, nešto nemušto opsovao sebi u bradu, odmahnuo rukom i stuštio se niz Terazijski park dok je ona devojka pokušavala da ga sustigne.

Bilo je to u ponedeljak oko podneva. Tri dana kasnije, u četvrtak sa mlađim sinom sam, posle njegove škole, otišao na ručak u 'Ruski car'. I taman što smo naručili jelo, kad eto opet onog mladića sa početka ove pričice. Ovoga puta je fin i uglađen. Predstavlja se, Bogdan iz Gornjeg Milanovca, studira ekonomiju u Beogradu. Upoznajem ga sa sinom. Bogdan kaže da je baš taj dan hteo je da dođe do redakcije. Da se izvini što me je u ponedeljak 'napao' tamo ispred hotela 'Moskva'. Razmislio je, kaže, priznaje da je preterao, ne zna šta mu je bilo...

- Ama, pusti, sve ja to razumem. Nego, ne reče mi sinko, jesi li se setio nečega? Bilo čega..., pitam ga ja.

- Ne razumem? Čega to treba da se setim, zbunio se Bogdan.

- Pa šta sam ukrao, šta sam slagao? I kako sam i zašto bahat?

Mladić se samo posramljeno nasmešio, pružio ruku meni i mome Mihailu, još jednom se izvinio i obećao da će ovih dana doći do Informera, da popijemo kafu i da o svemu natenane porazgovaramo. Onda je sišao dole, niz stepenice, a za stolom ga je čekala lepa devojka, ona sa Terazija. Mahnula je kada su nam se susreli pogledi.

p. s. Što bi rekao pokojni Tirke, ne znam zašto sam vam ovo ispričao, ali ne šteti. A kad ne šteti, može biti i da koristi...