Foto: Insajder/Zoran Sinko
Vesti
DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - DECA!
Ne, ne hvalim se. Nego samo evo hoću da sa svima vama podelim najlepše vesti i da i ličnim primerom posvedočim da su deca najvažnija, da tek sa njima sve dobija svoj puni i pravi smisao. I sada, valjda, kao otac šestoro, mogu sam sebi da dam i to pravo da pozovem sve vas, koliko god da vas ima: Volite se, ljudi, rađajte decu, množite se...
Nema ničeg lepšeg, ničeg vrednijeg od njih, malih anđela, najlepših darova od Boga. I baš zato, ne tražite, braćo i sestre, izgovore. Jer ih nema. Nema tog razloga, nema tog problema, nema baš ničega važnijeg, ničega dovoljno vrednog da bi se bilo ko od nas odrekao dece.
Nema ničeg lepšeg, ničeg vrednijeg od njih, malih anđela, najlepših darova od Boga. I baš zato, ne tražite, braćo i sestre, izgovore. Jer ih nema
Dosta je među nama ljudi, i nažalost svake godine sve ih je više, koji ne mogu da imaju decu, koji se godinama i decenijama leče ne bi li se i u njihovoj kući začuo bebin plač. A na drugoj strani, opet nažalost, mnogo je više onih od kojih čujete da neće da imaju decu - jer preči su posao i karijera, jer deca sputavaju, jer ne može se na letovanje, jer kako ćemo na skijanje, jer nema dovoljno para, jer dosta je jedno dete...
Neću danas i ovde da ispisujem brojke tipa: do 2050. biće nas manje od šest miliona, do 2100. nestaće nas čak 3,3 miliona. Sve je to tačno, ali ja bih vas, braćo i sestre, pozvao da razmislite i da se zamislite, da sami sebi postavite bar jedno od ovih pitanja: A čemu sve ovo? Šta će nam? Za koga radimo, za koga gradimo i stičemo? Za koga ako nemamo njih? Šta će nam i autoputevi i škole i bolnice i blistave nove zgrade ako iza nas nema dece, ako nema onih koji će doći posle nas, onih koji će biti bolji, onih koji će umeti i znati kako da od ove naše Srbije naprave još bolje i lepše mesto za život?!
Jeste, istina je, teško je. Nije lako. Bebe plaču, nema spavanja, deca koštaju - i to ponajmanje para, teško ih je vaspitati i sačuvati u gadnim vremenima, ali verujte mi, svaka muka, svaka nesanica, svako odricanje, svako letovanje na kome niste bili, svaka žurka, svaki provod koji ste propustili na kraju su ništa u poređenju sa jednim, jednim jedinim njihovim osmehom. Nema tih para koji mogu da vam plate osećaj ponosa kada oni, vaši sinovi i vaše kćeri, urade nešto malo, a tako veliko: kažu prvu reč, prohodaju, krenu u školu, zaljube se, diplomiraju, odu u vojsku, postanu dobri ljudi...
Kuće, stanovi, kola, sve to može da se kupi, sve je na prodaju. Deca su neprocenjiva. Mislite o tome. Molim vas.