Foto: Informer
Vesti
DOSTA ZLOČINA! Najnovija kolumna Dragana J. Vučićevića - Srpska politika
Ni Zapad, ni Istok, ni Rusija, ni Amerika, ni Nemačka, ni Kina, ni Brisel, ni Moskva, ni Vašington, ni Peking, nego jedino i samo Srbija i jedino i samo Beograd.
I koliko god to vama, možda, zvučalo samo kao jalova parola, kao još jedna od silne upotrebe izanđala fraza, činjenica jeste da je srpski interes danas jedini interes koji možemo i smemo da sledimo, jedini interes koji po svaku cenu moramo da branimo. Svako svrstavanje suštinski bi značilo odustajanje od Srbije, jer interes naše države i nacije danas nesumnjivo jesu najbolji mogući odnosi i sa Istokom i sa Zapadom.
Nije to moguće? Ističe nam vreme? Moraćemo uskoro da biramo stranu?! A ko to kaže? Oni koji su u četvrtak, 24. februara, na dan početka rata u Ukrajini, tvrdili da ćemo sankcije Rusiji morati da uvedemo najkasnije u ponedeljak, 28. februara? Oni koji su u proteklih osam meseci na desetine puta prognozirali uvođenje zapadnih sankcija Srbiji 'koje evo samo što nisu'?!
Ajte, molim vas, razmislite još jednom, ali hladne glave. Šta je u ovoj geopolitičkoj partiji šaha koju najveći igrači igraju u Srbiji interes kolektivnog političkog Zapada, s jedne, a šta interes ruskog Istoka, s druge strane? Da li, i jedni i drugi, guranjem Srbije u haos, nestabilnost ili, ne daj Bože, neki novi rat, mogu da pobede u onom gore njihovom velikom ratu?! Ili im se, može biti, više isplati mirna i stabilna Srbija u kojoj ovi sa Zapada imaju vrlo profitabilne investicije teške desetine milijardi evra, dok ovi sa Istoka imaju poslednjeg, iskrenog prijatelja u Evropi?!
Ne znam ni sam, nisam siguran. Ali ono što sasvim sigurno znam jeste da mi zapravo i nemamo izbora. Za nas, posle svega, uopšte nije opcija uvođenje sankcija Rusiji, ali isto tako mi nikako ne možemo i ne smemo ni da poginemo na oltaru interesa imperijalne Moskve. Naprosto, koliko god to nekoga možda nerviralo ili frustriralo, mi moramo da razumemo da smo istorijski veliki, ali biološki i geografski mali narod koji, pre svega, mora sam sebe da sačuva, mi moramo da na svaki način pokušamo da kroz ovaj neobjavljeni, ali posve realni treći svetski rat prođemo, ako je ikako moguće, bez žrtava. Dosta smo mi, braćo i sestre, vodili tuđe ratove, dosta smo ginuli za druge. Dajte da mislimo na našu decu, a oni veliki neka sami biju svoje bitke i neka se, jednom za promenu, ne obračunavaju preko naših leđa.
A ako nam, 1. novembra ili bilo kog drugog datuma, svetski silnici nametnu rat (jer za rat je uvek dovoljan i jedan), ako naš narod napadnu na Kosovu ili bilo gde drugde, pa i tad ćemo morati da se borimo za Srbiju, svim silama i sredstvima.
Predaja - i ni to nije fraza, već nasušna istina: predaja nije, nikad nije bila i nikada neće biti opcija!