MORATE PROČITATI! KOLUMNA DRAGOSLAVA BOKANA! Obrnuti patriotizam non-stop u akciji

* I niko nema autoritet nad njima, dovoljno veliki da ga oni poslušaju i smire se. Da promisle širi kontekst svake pojedinačne situacije, saslušaju argumente i drugačije mišljenje od svog bez strasti i nerviranja. I da pomisle da je moguće da vlast uradi nešto dobro, a ne UVEK 'na štetu naroda i zemlje koje vodi'.

* To nepopustljivo i fanatično ubeđenje o apsolutnoj krivici 'režima' (kako oni zovu vlast), kao najvećeg neprijatelja, ruši mogućnost političkog dijaloga i sve svodi samo na optužbe za izdaju. Šta god da država uradi, za šta god da se izbori, sa čime god da se bori, ona nešto 'muti', 'laže', 'imitira' i 'pretvara se'. I pred takvom vizijom svi ostali (spoljašnji) neprijatelji deluju mnogo manje opasno, manje grešno i kobno. Jer, polako, sve postaje isključivo u vezi sa gresima čoveka koji vodi Srbiju i postaje uvod za užurbano paljenje lomače pod njegovim nogama. 'I samo ako ga sklonimo sa čela države, moći ćemo napred', kaže ova obojena revolucionarna mantra (tako nam poznata iz vremena upornog predpetooktobarskog pecanja naše duše)...
* A državu u problemu i pod pritiscima je lako (i nefer) optuživati za sve ono što ne može i ne uspeva da postigne: najčešće ono što nijedan od ovako uspaljenih kritičara ne bi mogao da uradi bolje, pa ni ovako kako i koliko je to uradila država. Tako da opoziciona strategija ovog tipa ukida pojedinačnu analizu šta je to bilo 'bolje' i 'lošije', manje ili više vešto, hrabro i mudro. Jer se sve vreme insistira na 'državnoj izdaji', 'kukavičluku', 'tajnim dogovorima sa neprijateljima', 'slabostima', 'korumpiranošću', 'amoralu', 'neljudskih ravnodušnosti prema narodnim mukama i nesrećama'...

* A onaj koji sve to predstavlja i vodi (kao predsednik Srbije) prikazan je kao najgori od najgorih ljudi na svetu - pa se, samim tim, svi koji ga brane ili hvale automatski tretiraju kao 'prodane duše', 'botovi' i 'sendvičari', 'udvorice' i, uopšte, 'najgori šljam'. I onda se otrovne žaoke, koplja i harpuni ovakvog unutrašnjeg fronta sklanjaju sa bezbednosne osmatračnice postavljene prema našim pravim neprijateljima, i okreću samo i jedino protiv sopstvene vlade, predsednika i države. I, naravno, protiv srpskog patrijarha, a po identičnom modelu...

* Tako se formira horda samomrzitelja, nacionalno okićenih autošovinista koji se ni po čemu, u suštini, ne razlikuju od drugosrbijanskih izdajnika. A ova horda je neuporedivo opasnija, luđa i apsurdnija od one koju su, davno još, povele Nataša, Nenad, Sonja, Žarko, Borka, Teofil, Biljana... protiv svega srpskog. Marionetska 'kuća lutaka' postala je tako moćno oružje u rukama prekookeanskih, globalističkih gospodara medija i usmerivača javnog mnenja. I tu kao da nema mogućnosti otrežnjenja i bratskog razgovora 'između nas i nas', iako postoji bezbroj razloga za ovakav dijalog. Ali kako, kad se sa mržnjom i režanjem posmatra doslovno svaki potez srpske države. I od strane malosrba, kao i od 'hipersrba', i to sa veoma sličnim argumentima.

* To što nismo uveli sankcije Rusiji šestokolonaše neće pokolebati, jer to brže-bolje objašnjavaju, sa sve sveznajućim pogledom prezira, kao 'logični rezultat narodnog otpora ovakvom potezu', a tobože - 'nasuprot izdajničkom delovanju Vučića i njegovih zapadnih mentora'. I kako onda pohvaliti ovakav uspeh naše države pod jezivim pritiscima, kad za to, kažu, 'nema nikakve njene zasluge', jer to, navodno, nije uradila sopstvenim snagama, znanjem i uverenjem, već samo zato - 'što je na to bila prinuđena'. Inače bi je, u ovakvoj perspektivi: 'srpski narod srušio i razvlastio'. Tako da, po njima, nema razloga za pohvalu čak ni ovakvog, očigledno i nesumnjivo pozitivnog držanja vlasti prema pitanju 'sankcija Rusiji'.
* Isto je i sa Kosovom i Metohijom. Tu se mukotrpno pregovaranje sa najmoćnijim zemljama Zapada prikazuje kao 'kukavičluk' i 'prevara Srba iz naše pokrajine', sa odvratnom ironijom prema srpskoj vojsci, koja, po ovom pogledu na stvari: 'preti praznom puškom' i 'glumata vanredno stanje', šetkajući oklopna vozila i paleći i spuštajući helikoptere (za televizijske kamere). I tu se onda udružuju zlobne Koraksove karikature i cinični horski glas jednog dela srpskih nacionalista, u istoj intonaciji. Spajaju se peta i šesta kolona u zmijoliki stroj mogućih učesnika u priželjkivanoj 'budućoj obojenoj revoluciji'. A nosi ih jednaka mržnja prema Aleksandru Vučiću, u kome vide najveću prepreku za 'normalan život Srbije'. To ih praktično ujedinjuje i čvrsto udružuje.

* A šta je petokolonaška i šta je šestokolonaška vizija za naše Kosovo i Metohiju? Prvi ga, unapred, poklanjaju Šiptarima, Evropskoj uniji i Americi, da bi nam tobože 'skinuli kamen sa vrata'. Pa se ljute na ovo višegodišnje cinculiranje srpske vlasti sa Briselom i Vašingtonom. Što, kad je 'sve unapred gotovo'? A drugi bi, navodno, bez pardona junački pljunuli u lice svim našim ujedinjenim neprijateljima i opalili raketama po Kurtijevoj policiji. I to u situaciji kada ni Rusija ni Kina ne bi mogle da se direktno umešaju u ovakav naš rat sa Zapadom. Gde bi takvo naše neodgovorno i olako ponašanje bilo usmereno protiv dugoročnih interesa i Rusije i Kine, i to u trenutku kada se svakodnevno plete zapadna zavera za što skorije uništenje ove dve slobodoljubive zemlje. Ali, šta to briga naše šestokolonaške brigade sa zavijorenim barjacima kad kažu da bi 'vratile sporazume' na početak, 'uspostavile' drugačiji manir u pregovaranje i pozvale se 'odlučno' na Rezoluciju 1244 (kao da bi to ikome na Zapadu išta značilo)?!

* Oni teoretski biju svoju 'Kosovsku bitku' i apstraktno dele virtuelne udarce onima koji jedva čekaju da im se suprotstavi jedva ovakva amaterski naivna ekipa, idealna za do vrha napunjenu mrežu. I za naš konačni poraz i kapitulaciju, koji bi bili neizbežni u ovakvom, nepodnošljivo glupičastom pogledu na svet. Toliko o autošovinističkoj mržnji, koja se pred našim očima maskira u svoju 'evropsku' i 'nacionalističku' verziju. Čas jednu, čas drugu, a sa istim posledicama i samo navodno različitim ciljevima. Ova neprincipijelna koalicija nas demonski lukavo doziva u ambis samouništenja. I čeka na nas, sve sa paklenim plamenovima dovršetka davno započetog procesa razbijanja Srbije. I moramo tome da se suprotstavimo, odlučno i svim snagama. I pored svih teškoća u ovakvom postavljanju 'između čekića i nakovnja'. Moramo, inače, propadosmo.