Albanci besramno nastavljaju sa falsifikovanjem istorije! Ne potcenjujmo ovu prljavu rabotu - suviše je opasna!

Reč je, naravno, o još jednom besprizornom falsifikatu. Jer, osim što je već na početku dao nepotpun naslov knjige - "Istorija otomanskog carstva" (valjda mu je smetao Beograd), prevodilac Ljatifi nije se čak libio da uz reč "ubica" u Minjoovom originalu doda "albanski". Potom je, a verovatno da bi "otkriću" dao na težini, otišao i korak dalje, pa veli da su za to da je kosovski Albanac presudio Muratu, još 1789. znali i Rusi. Nisu mu, kaže, ime pominjali, ali se kasnije u ruskoj književnosti on javlja kao "Miljezi Korbila", "Miljoš Obilja", "Miljoš Obiljeva"... Ovom "potvrdom" iz Rusije, Ljatifi je dao "krunski dokaz" već obznanjenoj laži albanskih "istoričara" da je Miloš Obilić - Albanac. Ranije su "otkrili" i objavljivali i da su Nemanjići potomci albanske familije Nimani, da je Karađorđe čistokrvni Albanac, da je dvoglavi orao na svetom tronu u Dečanima "jasno obeležje Albanije"...

Iz godine u godinu laži se nižu i nema sumnje da su u reviziju istorije Albanci odavno krenuli punim gasom, ne birajući sredstva. I nastaviće smišljeno i vrlo organizovano. Pitanje je samo koje će "otkriće" biti naredno, možda čak stignu i do Hilandara i ustvrde da su ga gradili kosovski Albanci. Mi, naravno, znamo istinu i često smo skloni samo da konstatujemo kako nemaju istoriju pa uzimaju tuđu. Ali, ozbiljno se upitajmo da li je to izvrtanje nespornih istorijskih činjenica upućeno nama Srbima ili onim drugima koji kosovskim Albancima pomažu u ostvarenju njihovog najvišeg nacionalnog cilja, onih koji će ih, kada bude trebalo, na sve načine podržati i u toj sramotnoj reviziji. Valjda smo poslednjih decenija spoznali da je to tako.

Zato ne potcenjujmo ovu prljavu rabotu - suviše je opasna!