KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Klimatske promene, litijum i šansa za preporod Srbije

Jedina šansa za to je da sve zemlje počnu da ubrzano smanjuju emisiju gasova sa efektom staklene bašte, odnosno korišćenje fosilnih goriva. „Njujork tajms“ piše da se naša planeta već zagrejala za 1.1 stepen Celzijusa, ali da dva najveća svetska zagađivača, SAD i Kina, nastavljaju sa novim projektima zasnovanim na fosilnim gorivima.

Srbija je ove godine osetila pakleni tropski talas sa preko deset vezanih dana kada su temperature bile između 35 i 40 stepeni Celzijusa, praćenih sa nesnošljivim noćima i temperaturom koja nije padala ispod 20 stepeni Celzijusa. U budućnosti nas očekuje sve više ovakvih toplotnih udara i temperature iznad 35 stepeni, ali i češće superćelijske oluje, dok će zime biti sve toplije i sa manje snega. 

Da ovo ne bi preraslo u planetarnu katastrofu, neophodna je takozvana elektromobilnost, odnosno prelazak na upotrebu električnih automobila, autobusa, motocikala i bicikala. Ali, e-mobilnosti neće biti bez kvalitetnih i dugotrajnih baterija koje se pune na struju. Litijum je metal neophodan za pravljanje takvih litijum-jonskih baterija.

Zapadne zemlje su još 2020. na zakonskom nivou odredile „kritične mineralne sirovine“ iz uvoza i razradile strategije za sprečavanje nestašice tih minerala, čiji bi nedostatak uzdrmao „ekonomsku i nacionalnu bezbednost“. Ovo pokazuje da će zapadne industrijske sile biti spremne na sve da bi došle do ruda koje sadrže te minerale. Bitkom za kritične minerale započeo je proces izmene globalne moći, uz rizik od izbijanja svetskih ratova za sirovine, kao što su u 20. veku buktali ratovi za naftu, pod izgovorom „brige“ Zapada za demokratiju i ljudska prava. EU je 2020. napravila poslednju verziju svoje liste 30 kritičnih mineralnih sirovina, a SAD su zakonom utvrdile spisak od 36 kritičnih minerala.

Danas su u centru pažnje energetske sirovine, a pre svih litijum – najlakši metal koji se u u prirodi javlja samo u jedinjenjima u obliku silikata. Svrstava se u grupu strateških sirovina zbog široke primene u farmaceutskoj industriji, proizvodnji keramike, stakla, polimera i u metaluškoj industriji. Razvojem karbonski neutralnih tehnologija i industrije električnih vozila, potrebe za litijumom su eksponencijalno porasle. Najveća nalazišta litijuma u svetu nalaze su u Australiji, Kini, Argentini i Čileu.

Prema procenama Američkog geološkog instituta, Srbija je treća zemlja u Evropi po rezervama litijumama, procenjenih na 1.2 miliona tona. Multinacionalna kompanija “Rio Tinto” je 2004. u dolini reke Jadar otkrila rudu “jadarit”, koja predstavlja kombinaciju litijuma i bora.

Već dugo u Srbiji traje polemika da li ćemo da iskoristimo ekonomsku i razvojnu šansu koja nam se ukazala, jer “ko ima litijum gospodariće svetom”. Polemika da li će Srbija iskoristiti bogomdani jadarit i litijum, postati ekonomski značajno bogatija i politički uticajnija zemlja, koja će imati ne samo podzemni rudnik litijuma, već postati i proizvođač litijumskih baterija. Postaće zemlja sa neverovatnim investicionim potencijalima. Sada suštinski raspravljamo o tome da li će nam regionalni susedi zavideti na visokim platama i penzijama, kao i na zdravstvenim, tehnološkim i obrazovnim standardima, koji će biti na nivou bogatih zemalja EU. Ili će Srbija ostati učaurena u ekonomskoj i tehnološkoj osrednjosti.

Juna 1881, knez Milan Obrenović je srebrnim budakom obeležio početak gradnje železničke pruge Beograd-Niš, što je označavalo neverovatan napredak Srbije. Ali, bilo je mnogo onih koji su negodovali i glasno se protivili tome, iznoseći argumente koji danas izgledaju krajnje smešno. Ipak, progres se nije mogao zaustaviti i prvi voz se avgusta 1884. uputio iz Beograda ka Nišu, a vukla ga je lokomotiva simbolično nazvana “Kralj Srbije”.

Većina protivnika izgradnje rudnika litijuma su politički ostrašćeni protivnici predsednika Vučića. Sve što on čini za ekonomski i politički napredak Srbije izaziva kod njih histeričnu reakciju i budi mržnju. Naravno, ključno je pitanje zaštite životne sredine. Iz potpisanog Memoranduma Srbije i Evropske komisije o litijumu, jasno je da će evropski i domaći stručnjaci maksimalnu pažnju i znanje iskoristiti da se ovaj projekat izvede po najvišim evropskim standardima zaštite životne sredine i zdravlja ljudi. 

Zato Vučić kaže: “Mene više zanima da vidim kakve su mere zaštite, kakva će nam biti životna sredina. Hoću to da čujem i od stranih i domaćih stručnjaka da bih ja mogao da idem u narod i kažem šta je najbolje za zemlju. Ekonomski nema nikakve sumnje, ali pre tog dela važan je deo oko životne sredine i na pamet mi ne pada da se lično saglasim ukoliko bi to ugrozilo opstanak ljudi i ekosistema. Ne pada mi na pamet da se složim ako to ugrožava životnu sredinu u Jadru i Rađevini”.