KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Regionalni i domaći antisrbi ujedinjeni protiv Srbije i jadarita

Crnorski portal “Analitika”, pod komandom milogoraca, objavio je intervju jednog ustaškog novinara koji je ustvrdio da je Srbija “bolesnik”, a predsednik Srbije najveći “remetilački faktor u regionu”. Novinarka Nikčević, iz šinjela crnogorskog klerofašiste Sekule Drljevića, u horu sa „Slobodnom Bosnom” i Kurtijevim analitičarima, besno arlauče, optužujući Vučića da je “hijena koja hoće da Srbi vladaju celim regionom”.

Međutim, i domaći lažni ekolozi, i političke i ekološke NVO, i građanske inicijative – svi oni stvaraju obruč antisrpstva. Domaća opozicija postavlja se na čelo antisrpske kolone. I svi su zajedno. I tobožnji ekolozi predvođeni Jovanović Ćutom, Dobricom Veselinovićem i Savom Manojlovićem, i tobože patriote na čelu sa Branimirom Nestorovićem i Milošem Jovanovićem, zeleno-levi front“ Lazovića, Narodni front Aleksića, krajnja desnica i ekstremna levica, komunisti i rojalisti, „pravoslavci“ i ateisti. Nema tu ideologije. Povezuju ih samo mržnja i bolesni naum da naprave haos u državi, sruše Vučića i slomiju Srbiju. I svi su protiv jadarita.

Dragan Đilas je još 2017, u intervju za “Nedeljnik”, izjavio da je nalazište litijuma kod Loznice velika ekonomska šansa za Srbiju i da će to da “zaposli hiljade i hiljade ljudi i napravi brend od naše zemlje”. Danas ovaj čovek, koji je zvanično prijavio da je zaradio 619 miliona evra u vreme dok je bio politička vlast, okreće ploču kao da je dementan i kaže – da je “samo promena vlasti garancija da neće biti kopanja litijuma”. Naravno, pravi se lud i ne seća se da su on i njegovi doveli Rio Tinto u Loznicu i dali mu prvo istraživačko, a zatim i eksploataciono pravo, čime su stvorili pravnu i finansijsku obavezu Srbije prema ovoj kompaniji.

Na Šolakovim medijima Đilas pametuje da se „era vladavine Vučića i kolonizacije Srbije približava kraju“. Isti onaj Đilas koji je sa petooktobarskim revolucionarima kolonizovao Srbiju ostavljajući bez posla 500.000 ljudi. Naravno, zaboravio je da su u njegovo vreme zmije i pacovi carovali u Pionirskom gradu i na mestu današnjeg Beograda na vodi. Zaboravio je da su srpske cementare prodate strancima budzašto, bez garancija zaštite životne sredine. Zaboravio je da su uništili srpsku vojsku i prodali srpske tenkove kao staro gvožđe. Jedino nije zaboravio načela obojene revolucije i osvajanje vlasti nasiljem na ulicama.

Opozicioni novinari prizivaju srpsku krv na ulicima Beograda. Sandra Petrušić, koja je uoči glasanja u UN za rezoluciju o Srebrenici izjavila “šta je sporno u rezoluciji, Srebrenica jeste genocid”, sada poručuje na Šolakovoj televiziji N1: “Izbori nisu nikakvo rešenje. Mislim da se ovaj problem rešava isključivo na ulici, nikako drukčije se neće rešiti sem na ulici”. Dejan Ilić kaže na Šolakovoj televiziji Nova S: “Stvari će se rešavati na ulici, a ne na izborima. To je, čini mi se, nažalost, prilično jasno”. Opozicioni novinar i Ćuta planiraju partizanske odrede, udarne korpuse i nasilni upad u Skupštinu. Za njih i njima slične drugosrbijance i antisrbe 5. oktobar 2000. je jedina zvezda vodilja. Baciti Srbiju u blato, zakatančati sve njene fabrike i pretvoriti je u poslušnu koloniju Zapada.

Pod sigurnim kišobranom zapadne finansijske, obaveštajne i političke podrške, razni Đilasi, Sandre, Dejani i Ćute potpuno su svesni su da putem izbora ne mogu nikada da dođu na vlast. Zato sanjaju građanski rat na ulicama Beograda. Mnogi od njih žele da tzv. Kosovu omoguće nezavisnost. Da ponište našu Republiku Srpsku. Da pohapse sve one koji s pravom tvrde da nije bilo genocida u Srebrenici. Za njih Srbija nikada nije dovoljno mala, sve i da se svede na beogradski pašaluk.

Arčibald Rajs je 1928. napisao poruku srpskom narodu: “Sudbina vam je u vlastitim rukama: blistava budućnost ili ponovno ropstvo”. Pod Vučićem Srbija je napravila neviđen ekonomski rast i infrastrukturni razvoj. Podignute su prosečne plate, sa 330, na 855 evra za samo deset godina. Vučić je pokazao maestralnu sposobnost da, okružen NATO državama, u rusofobnoj Evropi i u izuzetno komplikovanoj geopolitičkoj situaciji, obezbedi samostalnost i nezavisnost Srbije. Nemoguće je setiti se srpskog lidera koji je tako uspešno usklađivao spoljnu politiku između interesa velikih sila. I to u situaciji kada je politička napetost na KiM i BiH na ivici pucanja.

Svakom Srbinu i svakom dobronamernom građaninu Srbije treba da je jasno – antilitijumski protesti nisu zbog ekologije ili zdravog života ljudi. Nije tema litijum. Tema je kako zaustaviti ekonomski razvoj Srbije i srušiti Vučića.

I da ne bude dileme – ne postoji mogućnost da opozicija na ulicama napravi novu revoluciju i vrati Srbiju u vreme privatizacionih pljački i otimačina. Neće im ponovo poći za rukom da slobodarsku Srbiju bace na kolena, a da se političke odluke donose u rezidencijama stranih ambasada.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće u budućnosti“.