KOLUMNA DRAGUTIN MATANOVIĆ: CIA, NED i zašto je Srbija meta

CIA i njeni metodi

Korišćenje CIA unutar suverenih država je stara i proverena praksa kojom se želi ometanje ili ukidanje nezavisnih politika njihovih demokratski izabranih vlada. Uvek je bio cilj da se oslabi, ili čak eliminiše opozicija vladama koje su po meri interesa SAD. Ili, nasuprot tome,  da se sruše vlade koje su suverene.

CIA je imala mandat da sprovodi takve aktivnosti od svog osnivanja 1947, tajno šaljući u države od interesa finansijska sredstva, opremu i savetnike bez ikakvog mehanizma kontrole.  Aktivnosti CIA su dovele 1964. do državnog udara u Brazilu, kao i do svrgavanja 1973. čileanskog predsednika Salvadora Aljendea. Grubi metodi delovanja CIA u inostranstvu poboljšavaju se finansiranjem opozicionih snaga u civilnom društvu i medijima. „Vašington post“ je 1967. otkrio kako je CIA u inostranstvu finansirala sindikate, kulturne organizacije, medije i istaknute intelektualce. 

CIA i 5. oktobar 2000.

U članku “Kada se CIA meša u strane izbore” uglednog “Forin afersa” iz 2020, autor navodi da su mu sagovornici bili osam bivših direktora CIA, mnogi agenti CIA direktori nacionalnih obaveštajnih službi, državni sekretari i savetnici za nacionalnu bezbednost. Zaključak teksta je da je CIA imala uspeh u dva slučaja – manipulaciji italijanskim izborima 1948. i svrgavanju Miloševića 2000. godine. Stejt department, Američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) i nevladine organizacije finansirane od strane SAD, uticali su tada na srpske izbore javno, dok je CIA to isto radila u tajnosti. 

Džon Sifer, koji je odmah nakon izbora postao šef ispostave CIA u Srbiji, objasnio je da je njegova agencija u antimilosevićevsku kampanju uložila „sigurno milione dolara“, sastajući se sa ključnim saradnicima srpskih opozicionih lidera van granica njihove zemlje i „odmah im davala gotovinu.“ Razlog za akciju CIA 2000. u Srbiji objasnio je Leon Paneta, šef kabineta predsednika Klintona od 1994. do 1997, izjavivši: „Milošević je bio viđen kao loš tip i neko ko će preokrenuti taj deo sveta naglavačke, ako se ne preduzmu koraci da mu se suprotstavimo.“

NED i njeni metodi

Kada je 1980-ih izbio skandal u kojem je otkriveno da je CIA 35 godina sprovodila međunarodne manipulacije, predsednik Ronald Regan je osnovao NED - Nacionalnu zadužbinu za demokratiju kao diskretniji instrument za destabilizaciju neprijateljskih vlada. NED je osnovan 1983, navodno kao neprofitna organizacija za promociju ljudskih prava i demokratije. Njen prvi predsednik, istoričar Alen Vajnštajn, priznao je 1991. za „Vašington post“: „Mnogo od onoga što danas radimo, CIA je radila u tajnosti pre 25 godina“.

Ukoliko bi SAD bile identifikovane kao neko ko se meša u demokratske izbore, to bi se pokazalo suprotno vrednostima koje Amerika zvanično promoviše i koje su u jezgru njihove “meke moći”. Zato su SAD koristile NED za političku infiltraciju i finansiranje opozicije u drugim zemljama. 
Vilijam Blum je u knjizi “Otpadničke države: Vodič za jedinu svetsku supersilu” iz 2006. napisao: „Ideja je bila da NED radi donekle otvoreno ono što je CIA decenijama radila prikriveno, i tako eliminiše stigmu povezanu sa prikrivenim aktivnostima CIA.” NED predstavlja „bele rukavice“ američke vlade. Zakon zahteva da se NED konsultuje sa Stejt departmentom o planovima svojih programa, kako bi dobio smernice za spoljnu politiku.

NED, mreža NVO i Srbija kao njihova meta

Prema navodima kineskog Ministarstva inostranih poslova, NED od početka krize u Ukrajini finansira Beogradski centar za bezbednosnu politiku koji “podržava prozapadne proteste i kritikuje spoljnu politiku Srbije”.

U njihovom zvaničnom dokumentu objašnjeno je da iza demonstracija 2022, 2023, kao i nedavnih antilitijumskih protesta u Beogradu stoji mreža proameričkih i proevropskih nevladinih organizacija. Nemoguće je demantovati te informacije.  Rukovodstvo i tajne službe kineske države imaju proverene i tačne bezbednosne podatke.

Opozicija u Srbiji, kao i sve civilne, neprofitne i nevladine organizacije, ima za cilj da masovnim protestima pokuša da nasilno preuzme vlast na ulici. Da sruši nezavisnu i samostalnu politiku predsednika Vučića. Da zaustavi snažan ekonomski razvoj i vojno jačanje Srbije. Da spreči Vučićevu strategiju izgradnje nacionalnog jedinstva srpskog naroda.

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira na to kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće i u budućnosti“.