KOLUMNE DRAGUTIN MATANOVIĆ - Jadarit, Srbija i antisrpstvo domaćih i inostranih neprijatelja

Gebelsovska mašinerija laži Šolakovih medija

Veštom manipulacijom preko Šolakovih medija u um srpskog naroda usađuju se antisrpske teze. One čiji je zadatak da se postepeno uništavaju nacionalni identitet Srba, naša pravoslavna tradicija i ponos zbog viševekovne državnosti. Cilj je stvoriti kod Srba osećanje istorijske krivice i odgovornosti, probuditi samoprezir i kmetski duh, slomiti vekovnu težnju ka slobodi i pravdi. Napraviti od srpskog naroda poslušnike koji će bespogovorno služiti interesima Zapada. 
Zato se relativizuje istina o Drugom svetskom ratu, a nacistički Hrvati prikazuju kao antifašisti. Zato se u zvezde kuju „jugoslavenstvo“ i titoistički komunizam, koji su bili tamnica za Srbe. Zato se građanski ratovi devedesetih prikazuju kao srpska krivica, a ne kao scenario razbijanja Jugoslavije koji su osmislili Vašington, Berlin i Vatikan. Zato se i izmišlja tzv. genocid u Srebrenici, kada je u strašnom zločinu ubijeno između 4.000 i 8.000 muslimana, a prećutkuju genocidi Nemaca i Hrvata u periodu 1941–1945. godine.

Jeziva mržnja prema Vučiću i Srbiji

Ludilo Šolakovih medija najdirektnije je upereno ka Vučiću. Inostrani i domaći antisrbi, drugosrbijanci i svi zlotvori srpskog naroda shvatili su da Vučić stvara ekonomski i vojno moćnu Srbiju. Da Beograd može postati važan geopolitički centar u Zapadnoj Evropi. Da Beograd može, poput reflektora, osvetliti fantazije i laži zapadnih narativa o demokratiji, ljudskim pravima, o nezavisnim medijima i sudstvu. Da Kolektivni zapad u stvari samo štiti interese svojih ekonomskih i političkih sistema. Svoju dekadentnu vouk kulturu. Svoje globalističke i neokolonijalne ciljeve. Zato je cilj rušenje Vučića. Zato mu crtaju metu na čelu.
Vučić maestralno vodi spoljnu politiku Srbije, balansirajući između velikih sila na uzburkanom geopolitičkom okeanu. Potvrda toga su posete predsednika Si Đinpinga, kancelara Šolca i predsednika Makrona. Razumljivo je da opoziciona bulumenta arlauče na „čelično prijateljstvo“ Srbije i Kine, jer su politički slepi i ne shvataju da budućnost pripada Aziji i Kini. Ali oni vrište i zbog posete francuskog lidera, tvrdeći da „Makron ovaj deo Evrope tretira kao blatnjavu periferiju“. A svakodnevno se trzaju i u snu i na javi kad se prisete njegovih reči: „Dobra geopolitička pozicija Srbije je ona koja je u službi srpskog naroda. Jedna osoba ima legitimitet da se tim pitanjem bavi i to je srpski predsednik.“

Jadarit oslikava antisrpstvo opozicije

Lider PSG-a Pavle Grbović izjavljuje da „nije naša borba usmerena protiv hemijskog elementa, nije usmerena protiv rude, nije na kraju krajeva usmerena ni protiv Francuske, Nemačke ili bilo koga ko ima interes da se to eksploatiše“. Iz ovoga se prepoznaju agresivnost i političko beščašće opozicije. Nisu oni protiv eksploatacije litijuma. Znaju oni da će se ispoštovati svi ekološki standardi prilikom rudarenja i zaštititi ljudsko zdravlje i životna sredina. Ali hoće vlast po svaku cenu i, kako znaju da ne mogu pobediti na izborima, režiraju nasilne proteste na ulici. 
Bez razmišljanja bi krenuli u rudarenje litijuma kada bi se kojim slučajem dočepali vlasti, što bi bila tragedija za Srbiju. I ne bi postavljali nikakve uslove „Rio Tintu“. Uostalom, zahvaljujući njima „Rio Tinto“ je i došao u Srbiju još 2001, u vreme Đinđićeve vlade, da bi 2006. po novom Zakonu o rudarstvu dobio pravo na eksploataciju. 
Zna opozicija da je jadarit za njih samo politika i zato svoje argumente izvlači iz najluđih teorija zavera. Sklupčavaju se oko bivše funkcionerke Demokratske stranke Vide Ognjenović, koja tvrdi da će rudnik preživeti „desetak ljudi sa devijacijama u strogo čuvanom stacionaru na Staroj planini“. 

Antisrpstvo inostranih neprijatelja 

Viola fon Kramon, iz porodice sa nacističkim pedigreom, izjavila je: „Nesporno da je potreban litijum u EU... Volela bih druga rešenja osim ovih koja povećavaju moć Vučića.“ Očigledno je da su ona i međunarodni politički krugovi kojima pripada jedino zabrinuti da će Srbija pod Vučićem litijumom napraviti kvantni ekonomski i geopolitički skok.
Zato je nemačkom evroparlamentarcu Mihaelu Rotu i zasmetalo što je Francuska prodala Srbiji 12 aviona „rafal“. Ovako je prokomentarisao vest o poseti predsednika Makrona Srbiji: „Jako tužno. To nije moja Evropa.“ A austrijski NATO lobista Ginter Felinger, koji je ranije pozivao da Alijansa ponovo bombarduje Srbiju, otvoreno je iskazao dubinu antisrpske mržnje kod mnogih naših neprijatelja na Zapadu – rukom pokazujući na koze, konstatovao je na Iksu: „Neki Srbi, ekstremna sreća.“

P.S. Aleksandar Vučić: „Život i srpski narod, bez obzira na to kroz šta su prošli, pobedili su i pobeđivaće i u budućnosti.“