Nebojša Bakarec: Lažni general-beskičmenjak bez ponosa!

Velika je dilema da li hrvatski građanin Ponoš spada u beskičmenjake ili hrskavičare kao što su drhtulje, listovi i testeraši. Pravi kičmenjak sigurno nije. Ponoševa kičma visi u Zagrebu, ili u Briselu u sedištu NATO.

Propala ponošna drhtulja se po nalogu Đilasa oglašava na platformi „X“ ili u Šolakovim medijima, gde izručuje svoju nečist, tj. pokušava da nas opseni svojim zlom i mržnjom. Ne ide mu baš od ruke, ali kao i svaki beskičmenjak, ostavlja svoje sluzave tragove: „Otišao u Loznicu da narodu objasni sve oko litijuma. Pa što si se ko miš sakrio u kasarnu? Objašnjavaš vojnicima? Poseti školu u Gornjim Nedeljicama“. To je poslednji pisani sluzavi trag propalog hrvatskog kandidata za predsednika Srbije. Baš ljigavo!

Informer

Da, predsednik Vučić je na pet dana preselio svoju kancelariju u Podrinje. Da ne bi pravio troškove, njegova kancelarija i spavaonica se nalaze u kasarni srpske vojske, po ko zna koji put. Predsednik je danima na terenu, sa građanima, sa putarima, graditeljima, i biće još tri dana. Predsednik je 12 godina na terenu, među narodom, dok Ponoš uglavom sreće strane građane, u zemlji i inostranstvu. Predsednik je već posetio Nedeljice gde je razgovarao sa građanima, a bio je pre dve nedelje u Zvorniku, gde je na tribini, gde je bio slobodan ulaz, razgovarao, sa uglavnom opoziciono nastrojenim građanima. Ne čudi pokušaj beskičmenjaka, da od gorostasa Vučića načini miša. Podsvest je čudo. Ponoš sebe projektuje na Vučića. Setimo se kako se nekadašnji oficir Ponoš, kao miš decenijama sakrivao po kasarnama, bežeći od fronta, ratnih dejstava, odbrane Krajine, odbrane od NATO zločinaca. Ponoš je kuriozitet čak i među dezerterima beskičmenjacima. On je kao visoki oficir, od 1990. do 2006. uspeo da tokom 16 godina (od toga 10 ratnih) ne omiriše front i borbu. Uspeo je da ne vidi ni jedno oružje, a kamoli da ga drži u ruci, ne daj Bože! Za 10 ratnih godina Ponoš nije ispalio ni metka. Pobegao je iz Krajine kao puvanjak. Takav puvanjak je od stane Đilasovog i Tadićevog režima, kao niko do tada, pet puta prekoredno unapređivan – na kraju u žutog NATO generala. Tako kako je oficir Ponoš sramno bežao od rata, fronta, od svoje Krajine, tako sada beži od naroda. Ponoš svoje tribine drži isključivo na „X“-u, i na Šolakovim medijima, a ne na terenu, međ narodom. Za Ponoša, odlazak na tribinu u narod, je isto što i odlazak na front, koji nikada nije video. Nemoguća misija.

NATO Ponoša je ražalovao i iz vojne službe oterao njegov mentor Tadić, zbog toga što je čak i za ukus bivšeg predsednika Tadića, isuviše otvoreno radio za interese SAD i NATO, o čemu svedoče depeše Vikiliksa. Konkretni podaci govore da je tokom dve godine, koliko je Ponoš bio na čelu Vojske, srpska vojska je ostala bez 480 tenkova, 40 aviona, 50 helikoptera i više od 10.000 vojnika! Hrvatski mediji se od 2021. utrkuju u podršci hrvatskom građaninu Ponošu. Propali kandidat NATO i Hrvatske za predsednika Srbije, Zdravko-Sram ga bilo-Ponoš, nikada nije hteo da objasni poreklo svoje imovine na vračarskim pašnjacima - 2 stana i 4 garaže, u Metohijskoj ulici i u ulici Černiševskog, u vrednosti pola miliona evra. Odakle Ponošu pola miliona evra? 

Informer

Ako neko ne veruje meni, evo šta o Ponošu kaže general-major, prof.dr Mitar Kovač: „Razmišljajući o Zdravku Ponošu danas i sećajući se tog vremena, jasno se prepoznaju negativne osobine ličnosti:1. Bez razvijenog osećaja o potrebi odbrane zavičaja – sela Golubića, Knina, RS Krajine u ratu 1991.-1995. Zašto nije tada komandovao bataljonom ili brigadom u Krajini, ako je pravi oficir, patriota? 2. Karijerista – Postao je general bez ispunjavanja opštih kriterijuma za taj čin, uz podršku Velike Britanije i NATO pakta. 3. Vojnički skromno obrazovan u Srbiji – nakon VTA u Zagrebu nije završio ni jednu vojnu školu u sistemu vojnog školstva SFRJ, SRJ niti Srbije. Nije završio Komandno-štabnu školu niti Generalštabno usvršavanje. 4. Bez trupne komandne karijere – Postao je načelnik Generalštaba a da je komandovao samo vodom. 5. Saradnik i ljubitelj NATO pakta. 6. Vezanost za Zagreb i Hrvatsku državu i strane centre moći – Godine provedene u Hrvatskoj, dobri odnosi sa predstavnicima hrvatske države, koja mu je uništila zavičaj, prognala narod - jeste nerazumno ponašanje“. Pametnom dosta!