KOLUMNA DRAGUTINA MATANOVIĆA: Vučić u UN i srpska borba za Kosovo i Metohiju

Dosovci i KiM

Posle 5. oktobra 2000. vlast preuzimaju dosovci sa Đinđićem i Koštunicom na čelu, uz prevaru srpskog naroda „garancijama“ da će se njihovim dolaskom KiM automatski vratiti u okvire Srbije. Oni naivni i neobavešteni, uz odobravanje korumpiranih, poverovali su u bajkovita obećanja Zapada. Ubrzo su shvatili da zapadne zemlje ne žele da uzmu samo KiM, oni žele da uzmu još srpskih teritorija.

Dosovci su nemoćni i nemi kada na KiM počinje talas ubistava, otmica i uništavanje imovine Srba, i to sve pod „budnom“ prismotrom međunarodnih snaga. Sledi martovski pogrom 2004, koji su organizovali pripadnici kosovske OVK i albanski ekstremisti, koristeći kao povod lažnu vest o davljenju trojice albanskih dečaka u u reci Ibar, opština Zubin Potok. Procenjuje se da je tada više od 4.000 Srba izgnano iz svojih domova širom KiM, da je ubijeno njih 28, pretučeno i teško povređeno više od 900 ljudi. Uništeno je 19 manastira, 16 pravoslavnih crkava i oko 10.000 istorijski vrednih fresaka i drugih crkvenih relikvija. Etnički je očišćeno od Srba šest gradova i devet sela. Preko 20.000 pripadnika KFOR-a i 3.000 pripadnika UNMIK-a nisu reagovali. Ništa nisu videli, ništa nisu čuli. Kao u najcrnja nacistička vremena. I zvanični Beograd je ćutao, praveći se mrtav poput oposuma. Ništa nisu preduzimali, ništa nisu organizovali. Tako se za KiM „borila“ dosovska vlast.

Sledi 2006. i otcepljenje Crne Gore iz Državne zajednice sa Srbijom, što su zapadni centri moći organizovali sa ciljem da obezvrede Rezoluciju 1244. koja se odnosi na SRJ. Maskarada se nastavlja, pominju se se standardi pre statusa, a onda više nema standarda, ali ima statusa. Već 2008. donosi se odluka o proglašenju nezavisnosti KiM, koju prihvata 85 zemalja, ogromna većina u bloku Kolektivnog zapada.

KiM kao primer sveta u kome živimo

Vučić je nasledio takvu katastrofalnu političku poziciju. Ali njemu na pamet ne pada da nastavi gubitničku politiku zarivanja glave u pesak. Digao je glas Srbije posle 12 godina i uspeo da pitanje KiM vrati na međunarodnu agendu. Uspeo je da ubedi 27 zemalja da povuku priznanje KiM. U svom hrabrom izlaganju u UN Vučić je istakao da sada veliki lideri Zapada zapaljivo govore „o potrebi ukrajinske slobode, o poštovanju UN i njene Povelje“, ali da su zaboravili i Povelju UN i Rezoluciju 1244 kada je reč o teritorijalnom integritetu Srbije.

U pobedničkom trijumfalizmu posle završetka Hladnog rata i slamanja SSSR-a kao suparnika, zapadne zemlje smatraju da je došlo do „kraja istorije“ i da za njih međunarodno pravo više ne postoji, već samo „pravila“ koja oni određuju. Bez ikakvih prepreka su „hrlili u gaženje svih normi, čak se i ne trudeći da to posebno obrazlože i objasne“, kako kaže Vučić. Svet je postao politička džungla.

KiM i reakcije srpske opozicije

Sramotno je kada danas isti dosovci iz 2000. i njihovi naslednici vrište o „izdaji“ Vučića, udarajući bez ikakve političke i moralne odgovornosti u ratnohuškačke talambase. Ili da, kao novinarka Šolakovog „Danasa“, bez stida pišu: „Kosovo je nezavisna država. To je rečenica kojom bi, s obzirom na stepen zaslepljenosti naroda, trebalo nazvati predmet u osnovnoj školi“. Zaboravlja opozicija da su oni 2010. postavili Međunarodnom sudu pravde najgluplje moguće pitanje. I dobili navodno neočekivani odgovor da deklaracija o proglašenju nezavisnosti Kosova nije protiv međunarodnog prava. Mnoga dokumenta bi pokazala da je Beograd tada politički radio u korist zapadnih interesa, a protiv svog Ustava i svog naroda na KiM.

Zato je danas jedina „politika“ opozicije da za sve optuže predsednika Vučića. Vučić je krivac za sva zlodela Kurtija. Vučić je krivac što se ne poštuje Briselski sporazum i što Priština ne dozvoljava formiranje ZSO. Vučić je krivac što ne priznaje nezavisnost KiM. Vučić je krivac što ne bombarduje Prištinu.

Šta dalje?

Vučić se bori za srpski narod na KiM na minijaturnom manevarskom prostoru. Ali se bori dosledno i uporno. U nemogućim geopolitičkim uslovima, kada je Zapad razjaren vojnim uspesima Rusije na ukrajinskom ratištu. Vučić zna da se mir ne sme ugroziti, jer bi to najviše štetilo Srbiji. On uporno odbija da srpsku mladost gurne u nove ratove, gde bi se brzo ispostavilo da je protivnik NATO. On ne želi da ugrozi ekonomski napredak Srbije, a hoće da po svaku cenu sačuva Srbe na KiM i maksimalno im pomogne. Srbija će zato nastaviti dijalog sa Prištinom pod okriljem EU i strpljivo čekati trenutak „kada će principi poštovanja međunarodnog prava biti vraćeni na političku scenu“.

P.S. Aleksandar Vučić: “Srbija je nezavisna i suverena zemlja, slobodu volimo više od svega, Kosovo i Metohiju volimo više od svega. I nećemo vam nikada dati da nam slobodu uzmete”.