Željko Cvijanović: TRI SCENARIJA ZA 2015.

 

 

Ko zna šta će 2015. biti sa Srbijom taj zna kome će prvom pući film. Vučiću sa ambasadorima, ambasadorima sa Vučićem ili narodu sa sirotinjom.

Ko tvrdi suprotno - da nikom neće pući - taj zna što ja ne znam. Zna, na primer, kako ćemo srediti ekonomiju po receptu Pavla Petrovića i ostalih pulena MMF; zna kako će Devenport i Kirbi ubediti Srbiju da se zauvek odrodi od Rusa; otkrila mu je tajnu Kori Udovički kako da porodice pristojno žive sa 39.000 a ne odaju se kanibalizmu.

Ekonomske ubice
Nije tajna da Srbija vodi jednu iznuđenu ekonomsku politiku. Kako to izgleda? Ambasadori i ekonomske ubice iz MMF našima otprilike kažu: možda ovo što tražimo i nije u vašem interesu, ali budite sigurni da, ako to nećete, možemo da vam napravimo da bude još mnogo manje u vašem interesu. Potpuno su u pravu, mogu. Onaj ko prihvati takvu ponudu, prihvatio je igru u prvom delu mandata i, po pravilu, nada se nekom čudu u drugom.

Problem takve ekonomije - nametali su je stranci mnogo puta na mnogo mesta - jeste u tome što ona ne računa mnogo sa narodom, uostalom tu su političari i mediji, i neka oni brinu o tome. Ukratko, pritisak na Srbiju biće preveliki - i ekonomija bazirana na štednji će pući. Naravno, nije tu problem sa štednjom - ko bi, recimo, mogao da bude protiv otpuštanja u javnim kompanijama - već s tim što se mera štednje ne određuje prema našim prihodima, već prema našim potrebama, koje uvek mogu biti manje, sve dok ne počnemo da se lečimo kod brice pijavicama.

Takva politika ovih dana raspada se u Grčkoj, gde će - iako su u nju utrpane silne milijarde, kojih za nas nema - pre proleća na vlast dovesti, na užas Angele Merkel, političke potomke komunističkog generala Markosa. Naravno, to zna i Vučić, sve manje očekujući čudo jer ne bi inače javno pozivao za savetnika Nebojšu Katića, retkog srpskog ekonomistu koji zna da se manje rizikuje igrajući protiv kazina Korleoneovih u Rinu nego po savetima MMF.

Srbija, dakle, u 2015. neće izdržati pritisak, ni sama ne znajući da li joj je to u isto vreme bolje ili opasnije. Sve smo probali sa EU i Zapadom i ništa nije upalilo, biće rečenica koja će obeležiti prvi scenario. Čuće se u 2015, taman u trenutku kad između lošeg - onog što nam sugerišu stranci - i goreg - onog čime nam prete ako ne poslušamo - razlika postane sasvim neznatna. Nije daleko.

Ko će je izgovoriti? Onaj ko shvati da u politiku mora da vrati narod, inače će u Srbiji doveka ambasadori menjati vlast. Onaj ko je izgovori dovoljno glasno da ga svi čuju i dovoljno moćno da je preživi, moći će sa Srbima da računa na duže vreme. Posebno ako nas Grci na proleće ubede da ima života i izvan evrozone, ako nam Viktor Orban pokaže da zemlja srednje veličine može da preživi ono što Mađarsku sa Amerima čeka i kad evropski glasovi protiv sankcija Rusiji postanu jači.

Ekonomija štednje jeste zahtev Zapada Vučiću, ali je, ne manje, i oružje protiv njega. Biće to posebno kad prođe grejna sezona, kad Ukrajinci budu orni za tuču, a Rusi očeličeni time što su preživeli zimu bez ementalera, španske šunke i mistrala.

Pitanje srpskog odnosa prema Rusiji tada će se za Vašington i Brisel naglo vinuti ka vrhu prioriteta i zaustaviće se odmah ispod Kosova. Srbi da se odreknu Rusa neće moći i da hoće. Neće moći čak ni ako se u to ime potuku međusobno, što ne treba isključiti. I to je scenario br. 2, to je ono kad Bojan Pajtić kaže da, nije da on baš to želi, ali eto desiće se da narod na ulici obori vlast.

Tehnologija revolucija
Onaj ko kaže da je danas suviše malo Srba koji bi se tukli među sobom u pravu je, a bio bi i više kad bi znao dve stvari. Prvo, u tehnologiji uličnih revolucija nije više neophodno ono što se zove "kritičnom masom": u trenutku puča u Kijevu, duplo većeg od Beograda, na ulici nije bilo više od 20.000 ljudi, uz hiljadu njih sa dugim cevima. I, drugo, uz dnevnicu od 50 evra i sendvič iz ruku Viktorije Nuland, vitlanje oružjem po ulicama Beograda preko noći bi postalo najunosnija privredna grana.

Slatke duše koje veruju da će se podići narod željan slobode i hleba podsećam - to ne biva. Odnosno biva kad narod neko upotrebi, kao u prvom scenariju, ili zloupotrebi, kao u drugom.