RADOVAN KARADŽIĆ UOČI PRESUDE: Ako Haški sud ima bar malo razuma, sutra neću biti osuđen!

- Moja su očekivanja ista. Znam šta sam hteo, šta sam uradio, čak i o čemu sam sanjao, i ne postoji razuman sud koji bi me osudio. Koliko god da je visokopozicioniranih zvaničnika bosanskih Srba osuđeno - rekao je Karadžić, koji se od leta 2008. godine nalazi u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu.

U intervjuu govori o zločinima u Srebrenici ne poričući ih, ali se protivi obimu i pozadini onoga što se desilo. Za zločin na sarajevskim Markalama, koji naziva incidentom, kazao je da nijedan Srbin ne bi bio osuđen da mu se sudi na osnovu dokumenata Ujedinjenih nacija (UN) i to pred sudom UN.

Karadžić je rekao da je njegova “stalna borba za očuvanje mira, sprečavanje rata i smanjenje patnji svih ljudi bez obzira na veru, predstavljala uzoran trud vredan poštovanja” i dodao da BiH danas treba komisija za istinu.

Za ratna dešavanja Karadžić je okrivio “strano mešanje”, pojasnivši da bi ostvario konstruktivno i kompromisno rešenje sa Alijom Izetbegovićem jer su bili na “plodonosnom putu”.

- Gospodin Izetbegović je želeo poseban politički i verski angažman za muslimansku zajednicu, koji se nije mogao primeniti na Srbe i Hrvate, a ja se tome nisam protivio ni u kojem pogledu - kazao je Karadžić.

Govoreći o velikim silama, Karadžić je rekao da kada izgube interes za nestabilnost Balkana, tada ćemo pronaći rešenje za ratne zločine.

- Privremena praksa asimetrije u krivičnom gonjenju nije od pomoći, kao ni mnoge druge pakosti koje možemo uraditi jedni drugima - pojasnio je Karadžić.

Na pitanje šta očekuje od presude koja će mu pred Haškim tribunalom biti izrečena sutra, Karadžić je odgovorio:

- Moja su očekivanja ista. Znam što sam hteo, šta sam uradio, čak i o čemu sam sanjao, i ne postoji razuman sud koji bi me osudio. Koliko god da je “visokopozicioniranih funkcionera bosanskih Srba” osuđeno. To nisu bile samo presude protiv njih, nego i presude protiv samog pokušaja dostizanja međunarodne pravde, protiv šansi za zajednički i plodan život naših zajednica.

- Mnoge od tih presuda će biti predmet rasprava duže nego što se komentarisala Drajfusova kazna. Osim toga, mnogi od tih visokopozicioniranih Srba nisu bili naviknuti na ovaj pravosudni sistem i nisu mogli propisno spremiti svoju odbranu. Zašto bi njihove presude uticale na presudu u mom slučaju? Veće će u mom slučaju imati pred sobom samo dokaze iz mog slučaja, ne i iz drugih slučajeva. Ili vi verovatno pretpostavljate da bi neki faktori van mog slučaja mogli imati uticaja na moj slučaj? Ako bi prethodna suđenja trebala biti od bilo kakvog uticaja, a kamoli presudna, sva bi naredna suđenja bila bespotrebna. A ako je politika uticajna, onda boginji pravde oči uopšte nisu zavezane - rekao je Karadžić.

Govoreći o zločinu u Srebrenici, Karadžić je rekao da je ono što se tamo dogodilo dovoljno loše, pa nam nikakvo uveličavanje ne pomaže da dođemo do razumevanja i mira među nama.

- Nepotrebno ubistvo jednog jedinog čoveka je užasavajuće, a kamoli ubistvo sigurno najmanje nekoliko stotina ljudi. Oni koji su to uradili pre svega su neprijatelji Srba, a zatim neprijatelji tih porodica, a onda i muslimanske zajednice - poručio je Karadžić i dodao:

- Isto važi i za 3.500 srpskih žrtava na istom području. Sad, mogli bismo upoređivati ko je bio okrutniji, ko je ubio više žena, dece i starijih, ko je prerezao više vratova, odrezao više ušiju i genitalija, ali to ne bi trebalo biti za medije, nego radi konsenzusa u pravednoj i kompetentnoj srpsko-muslimanskoj komisiji za istinu, kad za to dođe vreme. Sve drugo bi samo pogoršalo stvar!

Upitan da li smatra da će biti oslobođen optužbi za Srebrenicu, prvi predsednik RS kaže:

- Isti odgovor kao i prethodni. Nije to pitanje nade, nego zakona i pravde. Suđenje nije samo o tome je li se nešto uopšte dogodilo, nego i o mogućoj odgovornosti drugih ljudi, više ili manje udaljenih od direktnih izvršitelja.

- Baš u tu svrhu, odbio sam mnoge navode o zločinima širom BiH po nekoliko osnova: (1) da li se to u stvarnosti uopšte dogodilo; (2) pod kojim se uslovima nešto dogodilo, ko je započeo i kako; (3) je li se moglo izbeći; (4) je li ishod bio onakav kako se navodi; (5) ko je to uradio, po čijoj naredbi; (6) je li to bio deo šire politike, i tako dalje, pa sve do samog kraja, odnosno da li su najviši funkcioneri bili odgovorni.

- Oštro sam protiv tvrdnji da su policija ili vojska počinile nešto samo zato što je to počinio neki pripadnik vojske ili policije. Mora se utvrditi da li je neko počinio zločin na svoju ruku ili je dobio zadatak od svoje komande. Uglavnom, direktni izvršioci su po svaku cenu krili svoja zlodela od direktnih pretpostavljenih kako bi izbegli kaznu, a u takvom slučaju to uopšte nisu počinile zvanične snage - objasnio je Karadžić, uz opasku da, nažalost, što se Srebrenice tiče, "ja ne mogu poreći sve što se navodi, ali se moram usprotiviti obimu i pozadini onoga što se desilo".

Opet ponavljam, nastavlja Karadžić, nije neka jedinica vojske dobila zadatak da počini zlodelo, to je pre bila neka vrsta kolaža, nasumice izabrana grupa momaka dovedenih da izvrše ubistva na svoje iznenađenje, protiv njihove volje i interesa, a bilo je toliko tajno da su počinioci to sakrili od svojih direktnih pretpostavljenih. Ali niko neće profitirati od bilo kakvih preuveličavanja vezanih za Srebrenicu ili bilo koje ratište u našem, nadajmo se zadnjem, građanskom ratu. Utvrdimo istinu!"

Karadžić ističe da je građanski rat u BiH bio je nastavak unutrašnjih ratova uz mnogo osvetničkih osećanja, ogorčenosti, starih mržnji i novih ambicija za dominaciju nad komšijama.

- Kad god neka strana zatraži nešto na šta nema pravo, otvara se scena za katastrofu. Možete li zamisliti kako bi kolege muslimani reagovali da su Srbi zahtevali da cela Bosna postane deo unitarne Srbije, i to bez autonomije? Srbi ne bi imali nikakvo pravo da to traže, a kamoli da to na silu nametnu. Ali, ono što je od Srba traženo vezano za unitarnu BiH iste je prirode kao i gore spomenuti hipotetički zahtev Srba za muslimane. Ako se ne možemo postaviti na mesto druge strane, platićemo užasnu cenu - rekao je Karadžić.

On tvrdi da bi njegove šanse u presudi trebale da budu iste kao šanse bilo kog državnog predsednika u modernom svetu – ni veće ni manje.

- Sudovi bi trebalo da budu svesni svih predsedničkih obaveza, mogućnosti i ograničenja, i biti posvećeni istini i pravdi. Jednostavno se iz svih dokaza može videti da predsednik u takvim okolnostima nije mogao uraditi ništa više, kao i da je moja stalna borba za očuvanje mira, sprečavanje rata i smanjenje patnji svih ljudi bez obzira na veru, predstavljala uzoran trud vredan poštovanja pre nego progon.

Budući da Ratko Mladić, komandant Vojske Republike Srpske kojem se sudi za gotovo iste zločine kao i vama, nije svedočio na vašem suđenju, da li možemo zaključiti da je vaš tim prebacivao krivicu na Mladića, a njegov na vas?

- Kao prvo, bila je dužnost Tužilaštva da precizira optužbe i otkrije koja je jedinica ili formacija počinila pojedina dela. Tužilaštvo je zauzelo veoma ležernu poziciju uopšteno imenujući sve počinioce kao fantomske “srpske snage”, bez ikakve obaveze da precizira na koje je snage mislilo. Razne paravojske kojih sam se odrekao na početku rata i progonio ih tokom celog rata, ne mogu se smatrati “srpskim snagama.

Nema dokaza, kaže Karadžić, kao ni okončanih i dokumentovanih optužbi s pravim počiniocima imenovanim od strane Tužilaštva. Iz tog su razloga odbrane “pipale u mraku” kako bi utvrdile ko je šta počinio. Postojale su legitimne radnje vojske i policije, i sve je to dobro dokumentovano. To je uključivalo planiranje, organizovanje, pripremno naređivanje, izvršne naredbe i dalje praćenje.

- Nema dokaza da su srpske zvanične snage, delujući na zvaničan način, počinile bilo kakav zločin. Ali bilo je dokaza da su zločine počinili neki pripadnici zvaničnih formacija, što je potpuno različito od delovanja jedinica - objasnio je Karadžić.

On ističe da ne misli da je ijedna od odbrana pokušala da preusmeri odgovornost ili prebaci krivicu na druge. Pre svega, od toga nema koristi, a kraju sudije ne bi cenile takvu vrstu odbrane.

- Imam mnogo primedbi na generala Mladića i druge oficire starog kova, ali nijedan od njih se nije mogao okriviti za zločine. Da jeste, ja bih sklonio neke od njih kojima sam sudio na mnogo lakši način, jer ne bih pokrivao nikoga. Ne verujem da će moja presuda imati bilo kakav uticaj na Mladićev slučaj. Moja je obaveza bila da pozovem svakoga ko je nešto znao da svedoči, a njihovo je pravo bilo da svedoče ili ne - rekao je Karadžić.

Na pitanje šta misli o Miloradu Dodiku, koji je svedočio u njegovu korist, a godinama ranije (2008.) nazivao ga ratnim zločincem i tražio njegovo hapšenje, Karadžić odgovara:

- Mnogi ljudi svašta kažu, bilo iz političkih razloga ili zato što su pogrešno informisani. Ne gajim teška osećanja iz prošlosti. Meni je bilo važno da predsednik Dodik dođe da svedoči nakon što je bio u mogućnosti i da vidi da li su te dezinformacije bile ispravne, a posebno, nakon što je i on proveo neko vreme na predsedničkom položaju, i da proceni šta je predsjednik mogao da uradi. Tokom rata on je bio cenjeni lider opozicije i na sudu je bilo važno čuti njegovo mišljenje.

Karadžić smatra da kakva god da bude njegova sudbina, to neće utiecati na sudbinu RS i njenih građana.

- Čak ni jednonacionalne države ne mogu unaprediti svoj centralizam, a kamoli dvonacionalne ili tronacionalne zemlje. To bi trebalo zauvek zaboraviti, zato što nije izvodljivo, kao što bi bilo neizvodljivo uvući Federaciju BiH u “Veliku Srbiju”. Kojim bi se instrumentima Srbi držali u unitarnoj BiH, ili Muslimani u unitarnoj Srbiji? Terorom? Prevarama? Nema govora, i zaboravite na to - istakao je Karadžić.

Prema Karadžićevim rečima, oslobađajuća presuda bi poništila mnoge ozbiljne probleme koji su se desili tokom procesa...

- Da budem ozbiljan, za sve nas sa Balkana, postoje teškoće koje zasenjuju suđenja i dovode u pitanje ekstrateritorijalnu vrstu pravde. Videćemo.

Upitan kako se oseća posle toliko godina provedenih u Ševeningenu, prvi predsednik RS kaže:

- Kad nisam sa svojim najdražima, gotovo mi je svejedno gde sam. Dosad sam radio petnaest i više sati dnevno, i kratko se družio sa ostalim pritvorenicima, igrao tenis i fudbal. Ovaj je proces “monstrumskog” tipa, sa milionima stranica dokaza, i skoro mi je bilo nevažno gde ću analizirati te materijale.

Karadžić kaže da se, ukoliko bude oslobođen, neće vraćati u politiku.

- Nadam se da neću ponovo u politiku. Čak i kad bih hteo, nove generacije bi me s pravom u tome sprečile. Nisam to čak ni tada želeo, u 1990-im, jer sam imao veoma lagodan život, porodicu, profesiju, prijatelje i književnost. Da nije bilo rata, ja bih se ubrzo povukao iz politike. Dok sam bio na stendbaju u planinama, napisao sam roman (“Čudesna hronika noći”) i komediju “Sitovacija”, kao i neke stihove za mlade. Politika mi je oduzela 25 godina, što znači najmanje pet do osam knjiga. Zašto bih hteo podneti još takvih gubitaka? Svoje ću dragoceno vrijeme provoditi s porodicom i svojim pisanjem.

Govoreći o presudi lideru radikala Vojislavu Šešelju, Karadžić ističe da će to biti presedan...

- Ako takozvanoj “međunarodnoj zajednici” treba presedan tuženja i osude lidera opozicije, koji nikome nije komandovao i nije uradio ništa osim što je pričao, doktor Šešelj će dobiti bar 15 dana kazne, samo da se uspostavi presedan. Ali mene zbunjuje nešto drugo: naime, kako to da su neki muslimani protiv doktora Šešelja, a on i njegova stranka u BiH su se uvek zalagali za zaštitu muslimana i bili su uključeni samo u političku borbu protiv “ustaša”?

- Šešelj je naučnik i odličan pravnik. Njegova retorika je možda jednako oštra kao i retorika mnogih lidera opozicije, ali kad su na vlasti, kao što je bio slučaj u Zemunu i Novom Sadu, on i članovi njegove stranke su veoma razumni i odgovorni - zaključio je Karadžić.