SAD SPREMAJU UDAR NA VUČIĆA, PITANJE JE SAMO DA LI JE I TRAMP ZA TO?! Autorski tekst Željka Cvijanovića koji MORATE PROČITATI!

Glavni urednik "Novog standarda" Željko Cvijanović, novinar koji sa zapanjujućom tačnošću godinama predviđa sled događaja u srpskoj politici, u autorskom tekstu za Informer upozorava da američki moćnici sve otvorenije rade o glavi srpskom premijeru Aleksandru Vučiću!

On navodi da će se posle predstojećeg susreta predsednika SAD Donalda Trampa i ruskog lidera Vladimira Putina videti da li je takav odnos prema Vučiću i zvanična američka politika ili samo soliranje "imperijalnih službenika".

Cvijanovićev tekst prenosimo u celosti:

Iako su ove srede u izjavama posle sastanka manje-više očitovali diplomatsku rutinu, Aleksandar Vučić i Brajan Hojt Ji važnost svog susreta opisali su tek nekoliko sati kasnije. Tad je Vučić zabrinuto rekao da je pred našom zemljom "težak period". Takođe je govorio koliko će za Srbiju biti važno da sačuva mir i stabilnost, budući da, kako je rekao, kad su Kosovo i Metohija u pitanju, sa tri strane postoje pritisci za "ubrzavanje procesa".

Kosovo u UN!?

Hojt Ji - koji je u maniru američkih zvaničnika iz devedesetih godina posle sastanka sa Vučićem ručao sa delegacijom opozicije (Janković, Radulović, Čanak, Šutanovac, Rašković Ivić) - rekao je tada, prenosi Beta, pozivajući se na "izvor koji je učestvovao u razgovorima", da za SAD u Srbiji nije važna samo stabilnost već i demokratija. "Ji je u razgovoru jasno rekao da SAD nisu samo za stabilnost u regionu nego i za demokratizaciju", rekao je isti izvor.

Hajde da Vučića i Jia prevedemo na srpski. Nije Vučić zabrinut za stabilnost zbog pretnji s Kosova, već zato što nije postigao saglasnost sa Jiom. Amer je zahtevao priznanje Kosova makar tako da se Srbija saglasi sa njegovim ulaskom u UN.

Inače, najavio je Vučiću za novog premijera Prištine Ramuša Haradinaja, tipa kome priliči ono što priliči malo kome. U vazduhu je ostala i pretnja povlačenjem vojnika NATO s Kosova, što bi u haradinajevskim okolnostima i te kako otvorilo pitanje glave na ramenu za kosovske Srbe.

Odrekni se Dodika

Osim toga, zahtevajući da Srbi otkače Ruse tako što im neće dati imunitet za članove Humanitarnog centra u Nišu, Ji se protivi i energetskoj i vojnoj saradnji Beograda i Moskve, nagoveštavajući da bi NATO mogao i fizički da zatvori puteve naoružanju iz Rusije u Srbiju.

Konačno, Ji je prihvatio tezu srpske opozicije, manje-više cele, da je ovde demokratija suprotstavljena stabilnosti. A to će reći: što manje stabilnosti, to više demokratije i obratno. Naravno, demokratija se tu ne pojavljuje u značenju iz udžbenika, već kao stvar poštovanja imperijalnih pravila. To će reći da je svako ko je zabeležio neki rezultat u otporu Imperiji - od Putina i Orbana, pa sve do Trampa - zaslužio naziv "neprijatelja demokratije".

Otud će Vučićevo odbijanje da prizna Kosovo, otkaže aranžmane sa Rusima, uspori poslove sa Kinezima i okrene leđa Dodiku - koga finansijski uveliko dave i prete mu stacioniranjem vojske u Brčkom - novog predsednika Srbije svrstati među "protivnike demokratije", taman onakvog kakvom je za povratak demokratije neophodno uskratiti stabilnost zemlje.

Bakir već digao ruke

Pošto su okončali anšlus Crne Gore u NATO, instalirali proameričku ekipu u Makedoniji, na radost ovdašnje liberalne i nacionalne opozicije, na redu imperijalnih službenika našao se Vučić. Nije, međutim, sve tako sjajno u balkanskim planovima SAD. Iako Tirana i Priština pokazuju energiju i lojalnost, njihov pritisak na Srbe i pretnje ratom neće biti dovoljni.

U isto vreme, međutim, zapadni front protiv Srba potpuno se raspao tokom svog formiranja: Bošnjaci ne slede ratni entuzijazam Bakira Izetbegovića do mere da je čak i on počeo da diže ruke. Istovremeno, Hrvatska nije u stanju da se politički stabilizuje posle prelaska iz nemačke u američku sferu, tako da je krah "Agrokora" samo na neodređeno vreme odložio stabilizaciju zemlje.

Sa vrlo ograničenim mogućnostima zapadnog fronta, samo sa istočnim (prema Albancima), američki pritisak na Beograd moraće da stvori posebno mesto za domaće protivnike Vučića. Da SAD ne drže do stabilnosti više nego do demokratije, poruka je Jia upravo njima. S tim se saglasio Saša Janković, rekavši Jiu da Srbija može bolje od "lažne stabilnosti, a iznutra mraka".

Elem, krećući se zadatim opozitom - stabilnost/demokratija - Janković zna da će suspenzija "lažne stabilnosti" za njega i njegove sledbenike upaliti svetla iznutra. Koliko Amerika rado gleda opoziciju kao sredstvo pritiska da Vučić kao državnik kapitulira, svedočio je izvor Bete koji je rekao kako je Ji petorki sa kojom je ručao rekao da opozicija može da demokratizuje Srbiju "tako što će prevazići međusobne razlike oko najvažnijih pitanja i ići ka objedinjavanju".

I od Merkelove zavisi

Dolazak Brajana Hojta Jia u Beograd da objedini opoziciju najava je i novog kruga pritisaka i destabilizacije Srbije. Zadatak Albanaca biće da pritisak povećavaju preteći ratnim sukobom, a opozicije da artikuliše unutrašnji otpor i ponudi novu politiku. Zar to nije nešto što može da stane u izraz "makedonski scenario"?

Može li Srbija da izbegne rđave scenarije? Mora da u svrhu odvraćanja završi obnovu i naoružavanje vojske, iako je i sada, prema američkim procenama, na Zapadnom Balkanu "jedina sila koja je u stanju da vodi rat" (D. Server). Istovremeno, neophodno je da do jeseni izdrži u miru, čekajući rasplet nemačkih izbora, na kojima će, po svoj prilici, pobediti Angela Merkel, između glavnog kandidata Imperije Šulca i Alternative za Nemačku, čije delove konzervativnog programa je inkorporirala u svoj. I da sačeka susret Trampa i Putina, posle koga će postati mnogo jasnije gde je u katastrofalnom nastupu Jia na Balkanu prestajala američka "duboka država" i gde je počinjao - ako je uopšte počinjao - Tramp.