Obradović je kao student Filološkog fakulteta u Beogradu pisao za časopis "Nova iskra", koji je otvoreno zastupao stavove nacističkog saradnika Dimitrija Ljotića. U broju iz januara 2000. godine predsednik Dveri je u ogledu o duhovnom posrnuću srpskog naroda brutalno izvređao Vuka i Dositeja, ali i Jovana Skerlića i Svetozara Markovića.

Lider Dveri je tako zaključio da su srpski velikani otrgli naš narod od svojih korena i omogućili komunistima da kasnije sprovedu revoluciju!?!

"Prva duhovna revolucija je antisvetosavsko Dositejevo bekstvo iz manastira i odlazak u duhovnu tuđinu na Zapad. Dositejev povratak u otadžbinu kao duhovnog stranca i pseudoprosvetitelja predstavlja veliku prekretnicu koja je kroz duhovne plodove dositejevštine ugrađena u temelje novovekovne srpske duhovnosti", piše Obradović i dodaje da zbog Dositeja srpski narod i danas trpi iskušenje od "preobraćanja, protestantizacije, pozapadnjačenja i totalne nacionalne negacije" (!?!).

Vuka Karadžića je pak optužio da je srpskom književnom jeziku oduzeo filozofske i teološke termine koji su postojali pre njegove reforme:

"Kroz osiromašenje jezika i raskidanje duhovnih spona sa srednjovekovnim crkvenim nasleđem, oličenim u vukovštini i vancrkvenom, bezbožničkom narodnjaštvu, podižu se zidovi pseudosrpske građevine na temeljima dositejevštine".

Boško Obradović nije juče želeo da odgovori Informeru da li još stoji iza svojih reči napisanih u ljotićevskom listu. Na drugoj strani, poslanik SNS Vladimir Orlić kaže da period pisanja za "Novu iskru" i otvorenog služenja ideologiji Dimitrija Ljotića predstavlja mračnu prošlost koju Obradović krije kao zmija noge.

- Nema načina da opravda svoje skaradne tekstove o Dositeju i Vuku Karadžiću, kao što nema opravdanje za služenje politici antisemitizma i učešća u zločinu nad sopstvenim narodom u Drugom svetskom ratu. Kad se pogleda bizarni odnos Boška prema parlamentu danas, jasno se vidi da je on još uvek ljotićevac. To je isti onaj čovek koji je višestranačku demokratiju proglasio za zlo koje ne treba poštovati... - zaključuje Orlić.

Analitičar Branko Radun smatra ovakve stavove Boška Obradovića u najmanju ruku drskim.

- Kada jedan tada 24-godišnji mladić napiše tako nešto i iznese niz kritika na račun velikana srpske kulture i prosvetiteljstva, onda to može da se tumači kao nezrelost. Nije on jedini... - ističe Radun, dodajući da je Obradović to verovatno radio pod uticajem ljotićevske misli.