AMERI HTELI DODIKOM DA PREVARE SRBE, ALI SU ONI NASAMARENI: Vašington pobeđen njihovim najajčim oružjem - PREVAROM!

U istoriji je bilo jako puno prevara koje su izazvale ogromnu nepravdu, sukobe i stradanja. Kada bi neko prevarom sprečio negativne pojave, to bi se smatralo humanim gestom i uspehom.        

Hitler je lažirao povod kako bi napao Poljsku. Nemci su se preobukli u poljske uniforme i napali nemačke položaje 1939. godine.

Svojevremeno je Sadam Husein prevaren i "navučen" da napadne Kuvajt 1990, a onda su SAD napale Irak 1991.

Izrežirani zločin u Markalama i Račak bili su povod za agresiju na Srpsku i Srbiju 1995. i 1999. godine.

Nepostojeći hemijski otrov takođe je bio lažni povod za uništenje Sadama Huseina i razbijanje Iraka 2003.

Slučaj Skripalj iskorišćen je za nove sankcije Rusiji i pokušaj njene izolacije. 

Nedokazano korišćenje hemijskog otrova bio je izgovor za bombardovanje, ovog puta, Sirije 2018.

U svim tim i mnogim drugim slučajevima, gde je prevara proizvela zlo, gotovo da nije bilo nikakve osude a da ne govorimo o odgovornosti i kažnjavanju krivaca.

Određene snage Zapada su 1997. i 1998. godine podržale Milorada Dodika da dođe na vlast u Republici Srpskoj kako bi vodio proces njenog ukidanja i umirio narod dok bi oni, Zapad, otpočeli kontrolisano razbijanje Srbije, izvršili agresiju nad njom (1999.) i oteli južnu srpsku pokrajinu, sa planom da idu dalje.

Da nisu imali nekog od Srba, za koga su mislili da će uraditi ono što oni hoće - ukidanje Republike Srpske, oni bi je ubrzano i nasilno ugušili. 

Tome se ne bi niko ozbiljnije mogao suprotstaviti, jer je svet bio predvođen samo jednom dominantnom silom koja je nezajažljivo, po svetu, ostvarivala svoje devijantne interese.

Dodik je, odnosno vlast Republike Srpske, strategijom zategnutog popuštanja, kada je već morala, prenosila ona ovlašćenja koja nisu suštinska na nivo BiH, dok je suštinske stvari, poput MUP Republike Srpske, odbranila. To je možda bio i prelomni momenat.

Godine 2006. predsednik Dodik rekao je ukoliko se nastavi pritisak na Republiku Srpsku, ona će održati referendum na kojem bi se građani izjasnili da li su za njeno izdvajanje iz BiH. Tako je Srpska bila spasena, jer su srpski političari, prije svega Dodik, pokazali hrabrost i odlučnost da je odbrane.

ČEPURIN ŽESTOKO PROZVAO HRVATE ZBOG SRBIJE: Kaubojska taktika PROIZVIDI NEIZBEŽNE KONTRAMERE!

        
Pojavom novih žarišta i menjanjem odnosa snaga u svijetu, nije moguća agresija i ukidanje Republike Srpske, što se moglo desiti 1997. i 1998. godine.

Zanimljivo je da su mnogi anacionalni građani 1997. i 1998. godine, 2002-2003. (vreme izbora) pomogli da Dodik dođe na vlast uz rečenicu "Nema nam spasa ako Dodik ne dođe na vlast".

Od 2010. godine pa na dalje isti ti anacionalisti su Dodika počeli rušiti i ovog puta govoriti "Nema nam spasa ako Dodik ostane na vlasti".

LAŽI PRIMENJENE NA SRBIMA I SAD SU GLAVNO ORUŽJE SAD: Sve što "svetski policajac" radi uvežbao je na našim glavama!

Oni su shvatili da Dodik zaista ima nameru da brani Srpsku i da mu je stalo do nacionalnih interesa svog srpskog naroda. Međutim, još uvijek neki rodoljubi nisu sagledali Dodikovu vrlo značajnu, tešku i opasnu ulogu, kojom je i "prevarom", kao načinom dolaska do cilja, spasio Srpsku.

Zato sada svi srpski rodoljubi treba da budu uz Dodika, kako bi mu zagrijali srce... i on rekao "Nema odstupanja, idemo dalje".

Najbolji primer da se odnos snaga u svetu menja, jeste referendum po pitanju Dana Republike Srpske. 

USTAŠE, BOLJE ĆUTITE! KRSTIČEVIĆ ODGOVORAN ZA ZLOČINE NAD SRBIMA U BIH?! Linta: Beograd zabranio ulazak u Srbiju čoveku kome su "ruke baš krvave"!

Protiv njega je bila ambasada SAD, međutim i pored toga referendum je održan, i on ne samo da je značio slobodu za srpski narod, nego je pružio nadu i ohrabrio one na Zapadu koji smatraju da ima smisla boriti se protiv nepravedne globalizacije i pohlepnog antireligioznog centra moći.

Predsedniku Dodiku možda će se ukazati istorijska šansa da, ne samo učestvuje u rešavanju srpskog nacionalnog pitanja na Balkanu, već i da bude aktivan u postizanju istorijskog dogovora između pravoslavaca i muslimana na ovim prostorima.

I na kraju, svaki tekst završavam: Pobedimo krizu radom, radujmo se i radimo.