ŽELEZNJAK I PALMA: Secesija Kosova je ”Pandorina kutija” za nove regionalne probleme, Srbiji i Rusiji potreban strateški program!

Potpisivanje ”pravno obavezujućeg sporazuma” o Kosovu od strane Srbije u aktuelnoj situaciji izgledaće kao kapitulacija i podela Srbije po analogiji sa Minhenskim paktom i raščlanjenjem Čehoslovačke u korist fašističke Nemačke. 

Ovo je izjavio zamenik sekretara Generalnog saveta stranke ”Jedinstvena Rusija” Sergej Železnjak 27. juna u Moskvi na sastanku sa predsednikom stranke ”Jedinstvena Srbija”, članom vladajuće koalicije, Draganom Markovićem Palmom, izveštava dopisnik infomracione agencije EADaily.

- Secesija Kosova je ”Pandorina kutija” za nove regionalne probleme i zaoštravanje međunacionalnih protivrečnosti u Raškoj oblasti, Preševu, Makedoniji, Crnoj Gori i Bosni Pri tome, nastala situacija dozvoljava Srbiji da se razvija, između ostalog u pogledu odnosa sa EU, bez ikakvih sporazuma sa kosovskim separatistima - istakao je ruski parlamentrac.

Prema rečima Sergeja Železnjaka, kada je reč o stanju rusko-srpskih odnosa, ”treba podvući da odsustvo koordinisanih prilaza i zajedničkih strateških projekata u izuzetno važnom pravcu kao što je Kosovo i balkanski region u celini na današnji dan već navodi na oprez.

S druge strane, u regionu postoji ”stabilan pritisak” od strane SAD, NATO i EU na zemlje regiona, što slabi poziciju Srbije na Kosovu i u regionu u celini. 

- Treba zajedničkim naporima i ozbiljno da analiziramo situaciju i u saradnji sa diplomatskim resorima naših zemalja razmislimo kakvim sadržajem možemo da ispunimo naše međupartijske, međuparlamentarne i javne odnose, kao i saradnju u informacionoj sferi. Nažalost, mi danas ne koristimo u potrebnoj meri potencijal ovih efikasnih sredstava međunarodne politike - istakao je Železnjak.

Kako smatra ruski parlamentarac, ključnu ulogu u osiguranju bezbednosti regiona moglo bi da odigra formiranje vojno-strateškog pariteta na Balkanu.

- Dobra baza za jačanje odbrambednog potencijala Srbije je vojno-tehnička saradnja sa Rusijom i drugim zemljama ODKB - smatra on.

Odgovarajući na pitanje novinara EADaily na koji način Rusija može da ojača podršku Srbiji, uzimajući u obzir činjenicu da na glavnom poprištu međunarodne diplomatije.

U Organizaciji Ujedinjenih Nacija, Rusija dosledno pruža snažnu podršku Srbiji, Železnjak je izjavio da je reč o svim međunarodnim platformama – međuvladinim, međuparlamentarnim, međupartijskim, o svim međunarodnim forumima, o informacionom polju. Tako da ovde format intenziviranja naše saradnje više zavisi od želja naših srpskih partnera - kazao je ruski parlamentarac.

Dragam Marković Palma sa svoje strane informisao je ruske kolege o tome da su kosovski Albanci tražili da se američki predstavnici uključe u pregovore između Beograda i Prištine koji se odvijaju u Briselu pod okriljem EU. 

- Ako do toga dođe, mada se srpska strana pidržava stava da EU treba da ostane jedini posrednik na pregovorima, Srbija će zatražiti prisutvo Rusije za vreme dijaloga u Briselu - izjavio je on.

Takođe on je saopštio da je parlament Republike Srbije formirao komisiju za istragu uticaja bombardovanja Srbije kasetnim bombama za vreme NATO agresije 1999. godine na povećanje broja obolelih od malignih oboljenja u zemlji. 

- Moja stranka će u parlamentu pokrenuti inicijativu da se u rad komisije uključe eksperti iz Rusije - rekao je Marković. 

Prema podacima koje je on naveo, svaka peta žena reproduktivnog doba u Srbiji suočava se sa problemom steriliteta, a svaka četvrta ne može da iznese trudnoću. 

Prema rečima srpkog parlamentarca, to je jedna od posledica primene kasetnih bombi na teritoriji Srbije 1999. godine.

Dragan Marković Palma zamolio je rusku stranu da doprinese realizaciji srpsko-ruskih biznis inicijativa. On je ponudio ruskim privrednicima da iskoriste 5000 hektara teritorije koja se nalazi u posebnoj ekonomskoj zoni opštine Jagodina za izgradnju ruskog tehnoparka. To daje oslobođenje od komunalnih poreza i maksimalnu logističku podršku. Kako smatra srpski političar, ruski biznis bi mogao da iskoristi prednosti proizvodnje u Srbiji za plasman robe na evropskom tržištu.