Foto:
Vesti
NA PAŠTRIKU SMO ODBRANILI SRBIJU! Ni OVK ni NATO bombe nisu nam mogli ništa! GENERAL STEVAN KONJIKOVAC O BICI KOJA JE SPREČILA INVAZIJU NA NAŠU ZEMLJU!
Imali smo protiv sebe deset puta brojnijeg neprijatelja, NATO nas je svakodnevno zasipao bombama, ali smo tokom 15 dana paklenog boja uspeli da odbranimo srpsku granicu i sprečimo kopnenu invaziju na našu zemlju. Ovako svoju ispovest o legendarnoj bici na Paštriku, od čijeg se početka u nedelju navršava tačno 20 godina, započinje general Stevan Konjikovac, komandant 450 hrabrih srpskih vojnika koji su tih dana uspeli da spreče teroriste OVK da prodru sve do Prizrena i Prištine.
Informer
Nema odstupanja
Nijedan dan nije bio bez borbi, bez bombardovanja NATO aviona, ali mi se nismo povukli ni korak
General Stevan Konjikovac
Konjikovac je u okviru 549. motorizovane brigade bio na čelu isturenog komandnog mesta na Paštriku, na prvoj liniji fronta. Tamo se na današnji dan pre dve decenije suočavao sa naletom 4.000 šiptarskih terorista, potpomognutih strateškim NATO bombarderima B-1 i B-52. I uspeo je do 9. juna da zadrži taj nalet, sa samo 26 žrtava na našoj i 1.400 poginulih u redovima terorista.
Tepisi bombi
General Stevan Konjikovac kaže da je "Operacija Strela 2", kako ju je neprijatelj nazvao, osmišljena posle njihovog neuspešnog pokušaja da prodru u Srbiju preko Košara.
U podrumu smrti stradalo osam vojnika VJ
Vojnik Igor Janjić Mihajlović opisao je situaciju u podrumu kuće u Šeh mahali kada su poginuli potpukovnik Boško Lemić i još sedam vojnika.
- U podrumu sam bio sa generalom Konjikovcem, vojnicima i jedinom ženom dobrovoljcem, Marinom Milošević. Poređali smo se u punoj borbenoj opremi, kada je počelo sve da se ruši, grmi... Odjednom mrak, vriska ranjenih, zapomaganja... U levom uglu je bilo samo nas četvoro. Uočili smo mali otvor dimenzija 50 sa 40 centimetara, i uz međusobnu pomoć uspeli smo nekako da izađemo iz ruševima - priseća se ovaj vojnik.
- Cilj operacije bio je da se razbiju naše snage na granici i uspostavi koridor duž reke Beli Drim, da se najviše za dva dana uđe u Prizren, produži napad ka Suvoj Reci i dalje ka Prištini. Naše istureno komandno mesto, sa 450 vojnika, formirano je u reonu Šeh mahale, a čekali smo juriš deset puta brojnijeg protivnika. Kada je napad počeo, nijedan dan nije bio bez borbi i dejstava neprijateljske avijacije i artiljerije. Međutim, za tih 15 dana, sve do 9. juna i potpisivanja Kumanovskog sporazuma, mi se nismo pomerili ni metar sa našeg položaja. Uspeli smo da odbranimo granicu, Kosovo i celu Srbiju - kaže Konjikovac, danas u zasluženoj penziji.
Informer
Prema njegovim rečima, ubedljivo najteži dan bitke bio je 31. maj, kada su NATO avioni tepih bombama tokom celog dana bombardovali položaje srpskih vojnika na Paštriku.
20
godina od bitke na Paštriku
- Napadali su nas svim silama, upotrebili su sve snage, bila su to masovna dejstva, ali smo mi uspeli da se odbranimo. I ne samo to! U pauzama između dva bombardovanja uspeli smo da se konsolidujemo, otkrijemo položaj neprijatelja i udarimo po njima višecevnim raketnim bacačima. Danima su brojali mrtve i ranjene... - priča Konjikovac.
Informer
Ipak, kako kaže, taj 31. maj 1999. bio je najteži dan u njegovoj vojničkoj karijeri.
- NATO avioni gađali su svaku kuću u Šeh mahali, gde smo bili stacionirani. Zaštitu je nas 36 starešina i vojnika potražilo u podrumu jedne dvospratne kuće u tom selu, a napolju je u zaklonima ostalo svega nekoliko vojnika iz obezbeđenja. Nekoliko sati je trajalo bombardovanje, a u jednom trenutku pogođena je i zgrada u kojoj smo se nalazili. Tog dana poginulo je osam naših vojnika, među njima i potpukovnik Boško Lemić, načelnik PVO - opisuje general Konjikovac jedan od najtežih ratnih događaja u kojima je bio akter.
Herojski podvig
Konjikovac kaže da brojke jasno govore kakav su herojski podvig njegovi vojnici i on napravili na Paštriku.
- Tokom 15 dana bitke protiv neuporedivo jačeg neprijatelja izgubili smo 26 vojnika i imali 126 ranjenih. Prema nekim podacima, oni su imali čak 1.400 poginulih. Pretrpeli smo čak 24 naleta strateških NATO bombardera, tada najmodernijih aviona na svetu. Ali nismo ustuknuli ni korak, nismo obrukali pretke, a potomci mogu da budu ponosni na nas - kaže na kraju ispovesti Konjikovac.