DODIK ĆE TRAŽITI OD SRBA DA GLASAJU ZA TRAMPA, Bakir Izertbegović u problemu, ne sme protiv Erdogana, a SAD MU STEŽU OMČU!

Izgleda  da reizbor američkog predsednika Trampa postepeno postaje tema koja će vremenom dominirati u političkom i javnom diskursu, čak i u BiH. Svoj doprinos tome dao je i predsedavajući Predsedništva BiH, Milorad Dodik, izjavivši da će "pozvati Srbe u SAD da opet glasaju za Trampa", i da je Tramp veliki lider.

I poseta Predsednice Srpske, Željke Cvijanović, Sjedinjenim Državama bila je na istom kursu. Cvijanovićeva je tokom juna meseca imala susrete sa nekoliko važnih ličnosti u Stejt departmentu. Posetu Cvijanovićeve pripremio je Obrad Kesić, šef predstavništva Srpske u SAD. Predsedničini sagovornici su bili Ted Dojč, kongresmen i predsednik Odbora za etiku, Aleksandar Sokolovski, zamenik pomoćnika administratora USAID.

Iako su teme bile zanimljive i značajne za Srpsku (sagovornici su, između ostalog, pokazali značajno interesovanje za energetske resurse Srpske) njenog medijskog odjeka u "većem" BH entitetu nije bilo.

Uprkos tome što se predsednica Cvijanović u SAD susrela i sa Laurom Kuper, zamenicom pomoćnika sekretara odbrane zaduženog za Rusiju, Ukrajinu, Evroaziju i Zapadni Balkan, i sa DŽonom Eratom, direktorom za evropske poslove Saveta za nacionalnu bezbednost SAD, a teme razgovora bile vrlo aktuelne, poput formiranja vlasti na nivou BiH, poseta predsednice Cvijanović nije propraćena ni na sajtu Ambasade SAD u Sarajevu.

Bez obzira da li se radi o sabotaži medijskih savetnika novog američkog ambasadora u BiH, ili o naporu najozbiljnijeg bošnjačkog lobiste Saše Toperića, ignorisanje posete predsednice Cvijanović SAD od Američke ambasade u Sarajevu je u ravni diplomatskog skandala. Sašu Toperića ne treba potcenjivati, niti govoriti da je on pijanista, jer organizuje značajne konferencije koje se odnose na Balkan i "upliv ruskog faktora na Balkan". Česta tema tih konferencija su korupcija u Srbiji i Srpskoj.

Saša Toperić vodi Projekat Mediteranskog bazena Centra za transatlanske odnose SAIS pri "Džon Hopkins" Univerzitetu u Vašingtonu. Pomažu mu profesori sa pomenutog univerziteta, a zbornike sa skupova koje organizuje Toperić dostavlja na sve važnije adrese u Vašingtonu, te različitim tink-tenkovima i poznatim medijima. Nije nevažno što bivši studenti "Džon Hopkins" Univerziteta čine značajan dio administracije u Stejt departmentu.

Iako su vredni pažnje bili i predsedničini sastanci sa sekretarom savezne države Merilend DŽonom Vobensmitom, i sa predsedavajućom Doma delegata države Merilend, Adrianom DŽons, ni o njima na sajtu Američke ambasade u Sarajevu nije bilo ni reči.

Dodikova izjava da zbog podrške Trampu trpi posledice, kao i mađarski premijer Viktor Orban, ukazuje da je američka "duboka država" i dalje faktor u spoljnoj politici SAD, jer uporište ima u oba doma američkog Kongresa, a prisutna je i u obe partije (Demokratskoj i Republikanskoj). Evidentno je da je Trampu potreban još jedan predsednički mandat, odnosno reizbor, kako bi je dokrajčio. Svesna takvog razvoja prilika ni "duboka država" ne spava, i stoga će svi koji se usude da Trampa podrže u pohodu na novi mandat trpiti udarce, ali se odustati ne sme jer je ulog veliki.

Američka „duboka država" pravi probleme i turskom predsedniku Erdoganu. Konkretni rezultati njenog rada bili su vidljivi na nedavno održanim lokalnim izborima, jer je Erdoganova AK Partija izgubila izbore u nekoliko važnih gradova, poput Istanbula i Ankare. Erdogan je shvatio da je „đavo odnio šalu" i ustremio se na one koji ga godinama podrivaju i zamalo mu nisu glave došli u neuspelom puču - na Guleniste, odnosno na FETO, što je skraćenica za Gulenovu terorističku organizaciju (tretman koji Gulenisti imaju u Turskoj). Njih osmoricu Erdogan potražuje od BiH, što je ponovio i tokom nedavnog dolaska u Sarajevo.

Na Erdoganov konkretan i oštro intoniran zahtjev, Bakir Izetbegović i "njegov" član u Predsedništvu BiH, Šefik DŽaferović, odreagovali su nemušto, pozivajući se na pravne procedure, odnosno, nisu izneli svoj politički stav. Nasuprot Bakiru i Šefiku, Dodik je bio konkretan koliko i Erdogan - Guleniste treba izručiti Turskoj. Ispade da je Dodik "bolji" sa Erdoganom nego Bakir. Ali, ne treba se čuditi.

Za razliku od Dodika, koji je uvijek imao svoj stav, kod Bakira je dvosmislenost i nedorečenost često prisutna. U slučaju Gulenista on se nalazi između dve vatre. Ako ih izruči - zamerio se "prijateljima" u Vašingtonu, koji bez po muke mogu izvesti "puč" u njegovoj SDA, i na jesenjoj stranačkoj skupštini „progurati" Zvizdića za predsednika. Ako se zameri Erdoganu, a na dobrom je putu da to učini, jer Bakirov bezbednjak Osmica previše dugo (kažu, duže od dve godine) izbegava da se sretne sa kolegama iz Turske, sa kojima je ranije redovno bio na „kahvi" (u prvih šest meseci mandata čak deset puta). A vele i, što Dodik o Mektiću i Osmici misli, to misli i Erdogan. Pa sad, budi pametan u „bosanskom vilajetu"!

Šalu na stranu, Bakiru nije ni malo lako. Teško se zaklanjati iza pravnih procedura i sudskih organa u slučaju Gulenista. Dovoljno je da ih Mektić proglasi bezbednosnom pretnjom, kao što je to ranije činio kada se radilo o ruskim piscima i privrednicima, i oni su već na putu za Tursku.

Zaharu Prilepinu, koji je postao ime u svetskim okvirima, zamereno je što je podržao borbu svojih sunarodnika u Donbasu. Gulenistima se spočitava umešanost u neuspeo vojni udar koji je u Turskoj odneo 200 života. U čemu je stvar?

Nije se zameriti Amerima. S druge strane, bez Erdoganove podrške, koja mu je zlata vredila na prethodnim izborima, Bakir nije siguran da li će od oktobra voditi SDA. Pa onda je "najbolje" upirati prstom u "republiku šumsku", u MUP koji se "ilegalno naoružava", u Dodika koji ne prihvata MAP, i raditi po svome - ne dati vlast, Savet ministara održavati na infuziji, voditi politiku "malo tamo, malo vamo", i čekati "bolja vremena". A njih neće biti, bar za Bakira.

Sve u svemu, Milorad Dodik dobro koordiniše "talase" spoljne politike Srpske. Predsednica Cvijanović postepeno, ali sigurno, "plovi" prema Trampu, a Tramp ka svom drugom mandatu. Dodik je hrabro "zakoračio" prema Erdoganu i Orbanu. Kada se u Banjaluci dovrši Srpsko-ruski kulturni centar, na otvaranje će doći ruski predsednik Putin.