TERALI SU NAS DA JEDEMO IZMET, PIJEMO MOKRAĆU, SEKLI UŠI, ČUPALI NOKTE... Haradinajeva žrtva otvorila dušu, NAJEŽIĆETE SE OD OVOG SVEDOČENJA!

Porodice žrtava gotovo dve decenije čekaju na sudsku pravdu i osudu svirepih zločina Ramuša Haradinaja, bivšeg vođe terorističkog OVK i kosovskog premijera u ostavci, koji zasad sa slobode čeka eventualno podizanje optužnice pred Specijalnim sudom u Hagu, gde je osumnjičen za ratne zločine nad srpskim i nealbanskim stanovništvom na Kosovu i Metohiji.

"OSETIO SAM MIRIS SVEŽE KRVI, PAKOVALI SMO LEŠEVE U HLADNJAČE I VOZILI U ŽUTU KUĆU"! STRAVIČNO SVEDOČENJE o Haradinajevim ZLOČINIMA!

 

Zona Dukađini

Kao komandant operativne zone Dukađini, gde je tokom rata na Kosmetu počinjeno najviše zločina, naređivao je osnivanje improvizovanih logora - u podrumima, napuštenim kućama i hotelima, gde je vršeno zlostavljanje, sakaćenje i ubijanje otetog stanovništva, među kojima je bilo i žena i dece.

Haradinaj i saborci su, prema svedočenjima, zatočene danima premlaćivali, mučili, silovali...

- Dok smo boravili u tom prostoru, ulazili su mnogi u uniformama OVK, mokrili su pred nama, terali nas da pijemo mokraću, jedemo izmet... Meni su silom gurnuli flašu u usta. R. G. su odsekli levo uvo, stavili ga B. Š. u usta i naredili da pojede. G. Z. su kleštima čupali nokte. Usmrtili su B. K. tako što su mu je jedan dugačak nož progurali u grudi, sleva nadesno. Odvodili su i vraćali žene, silovali ih pred nama. Jednom zatočeniku je posle mučenja ispao grkljan, morala sam da pocepam bluzu da bih ga previla - ispričala je jedna od preživelih svedoka.

Informer

Bacani u kanal

Žrtve su, prema svedočenju bivših Haradinajevih saboraca, mučene strujom sprovedenom kroz pojilice za stoku, a zatim ubijani i bacani u kanal. Zatrpavali su ih zemljom ili su kanale prekrivali betonskim pločama.

CRNA LISTA ZLOČINACA! Oko 70 članova takozvane Vojske Kosova POZVANO U HAG, još 10 ČEKA POZIV!

Haradinaju se na teret stavlja i optužba da je jedan od organizatora nasilja i pogroma Srba od 17. do 19. marta 2004, kada je iz šest gradova i devet sela proterano 4.012 Srba, oko hiljadu povređeno, deset ubijeno, a uništeno i oštećeno 935 uglavnom srpskih objekata, među kojima su i škole, pošte i domovi zdravlja.