Foto:
Vesti
STRUČNJAK O PREDSTAVLJENIM EKONOMSKIM MERAMA VLADE: Kriza će trajati jedan kvartal, neophodno je da se ovo sprovede
Ekonomska pauza, kaže Ðuričin za Tanjug, trpi dva šoka, jedan sa strane tražnje i drugi sa strane ponude i zato je, navodi, važno da država iskoristi svoje rezerve likvidnosti koje postoje na bazi fiskalnog prostora ostvarenog dobrim poslovanjem u prethodne dve, tri godine, ali i u prvih mesec i po dana ove godine. Informer
"Akcenat je na olakšavanju uslova poslovanja, pre svega vodeći računa da je glavni makroekonomski stabilizator u situaciji ovakve krize očuvanje radnih mesta. Takođe, mere imaju i određeni stimulativni karakter, ali mislim da će mere stimulativnog tipa dolaziti tek kada izađemo iz krize", navodi Ðuričin.
Projekcija Vlade Srbije je, kaže, da će kriza sa pandemijom direktno trajati jedan kvartal, a da će posle toga postojiti slabi eho efekti koji će postepeno slabiti. Informer
On objašnjava da će značajna negativna stopa rasta biti ostvarena u drugom kvaratalu, a posle toga bi se privreda polako oporavljala da bi efekat krize na kraju godine uz ove mere bio oko minus dva stope rasta na ono što je pretpostavljeno.
To znači, dodaje, da će budžetski deficit biti povećan na devet odsto, s tim da će uz indirektne mere podsticaja privredi kroz bankarske garancije i kredite koje će davati Fond za razvoj doći do oko 11 odsto.
Po scenariju Vlade, dodaje, trebalo bi da izgubimo u ovim uslovima svega dva procenta planiranog BDP. Informer
Ðuričin kaže da su sve mere Vlade manje-više lenearne, i odnose se na celu ekonomiju.
"Ostaje da se industrijskim politikama kasnije u privilegovan položaj stave možda grane koje su jako pogođene krizom, kao što su turizam, ugostiteljstvo, logistika, saobraćaj", naveo je Ðuričin.
Kaže da su mere usmerene prema mikro, malim i srednjim preduzećima i zaposlenima, a da će na podršku države moći da računaju oni koji ne otpuštaju radnike.
Uputan da li će moći da se sprovedu najavljene mere, Ðuričin kaže da se pošlo od realnog stanja sa scenarijom da će kriza trajati jedan kvartal.
"Za tu situaciju mi imamo izbalansirane prihode i rashode. Kako će biti posle, to ćemo videti", kaže Ðuričin i navodi da je glavni priotet održavanje zdravlja nacije, a da ekonomija treba da se održi u stanju da posle krize bude sposobna za što brži i što snažniji restart.
On smatra da će mere Vlade i NBS omogućiti veći stepen likvidnosti banaka, a garancije koje će država davati na deo kredita su dobar signal da bi se kreditna ativnost zadržala na određenom nivou, kao i 200 miliona evra kredita mikro, malim i srednjim preduzećima pod veoma povoljnim uslovim sa jedan odsto kamate.
"Garancije velikoj privredi i povoljni krediti malim i srednjim preduzećima mogu biti dovoljno stimulativni da održe nivo privredne aktivnosti na određenom nivou", zaključuje Ðuričin.