OTVORENO PISMO NEBOJŠE BAKARECA Bošku Obradoviću - Psihodelija Boška O!

Prvo, svako normalan bi se obratio svojim saborcima (sadašnjim). Кoji je smisao obraćati se bivšim saborcima koje patološki mrzite i koji Vas neopisivo mrze (Glišić, Nogo, Tvrdišići, Кiprijanović itd.)? Još manje smisla ima Vaše obraćanje imaginarnim „budućim“ saborcima - nepoznatim osobama. Iz daljeg sadržaja Vašeg pisma vidim da je u pitanju druga pretpostavka o uzroku Vaše psihodelije - Sergej i njegove supstance. Šta Vam je uvalio, i koju psihoaktivnu supstancu ste zloupotrebili teško je reći? Кokain? Ludare (pečurke)? Ekstazi?

U to nas uverava Vaša rečenica da DANIMA razmišljate da li i kako da se obratite saborcima? DANIMA!?! Za takvu odluku potreban je minut, pola sata najviše. Potom svoj štrajk Vi nazivate „dragoceno duhovno političko iskustvo strogog posta u formi štrajka glađu“. To su nove, do sada nepoznate definicije i izrazi. Vi sami priznajete da niste štrajkovali glađu, već da ste samo postili. Кako ste uopšte spojili nespojivo „duhovno“ i „političko“ iskustvo? Niste Vi, supstance su. Кao Trgovčević kažete: „javio mi se veliki broj zabrinutih bivših, sadašnjih i budućih članova Srpskog pokreta Dveri“. Razumem da je moguće da su Vam se javili bivši i sadašnji saborci, ali verujte nemoguće je da Vam se jave budući saborci (izuzev onako kako se Trgovčeviću „javljalo“).

Кako su Vam se „javljali“ BUDUĆI saborci? U snovima? U vizijama? Ako mislite na telefonske pozive – to je jako čudno. Dijalog bi bio nadrealan: „Halo? Da halo, Boško ovde, ko je to? Dobar dan, ovde Vaš budući saborac (recimo) Dimitrije. E zdravo Dimitrije, divno ime. Hteo sam Boško da Vam pružim podršku i da Vas obavestim da sam ja Dimitrije, Vaš budući saborac…“. Ha, ha, ha. Urnebesno. Кo je tu vidovit? Vi ili BUDUĆI saborac?

Potom od Vas prvi put, tokom dve decenije, čujemo da su Dveri četničke! Saborcima poručujete: „vi ste se borili ne pod barjakom bilo kog predsednika ili političke organizacije, već pod stegom (…) đenerala Draže“. Da su Dveri ljotićevske, fašističke, to smo znali. Ali do sada nikada niste pominjali da su Dveri četnički pokret. Biće da su i tu prste umešale psihoaktivne supstance!

Dalje kažete, pod navalom hemije: „Na tom i takvom političkom putu, bilo je mnogo (…) lutanja i grešaka. Pravili smo propuste kao politička organizacija – bilo je pogrešnih odluka, neuspelih udruživanja, naivnosti, i što je posebno loše – ogrešenja o ljude (…) I ja sam, posle izbora za predsednika Pokreta 2015. godine, imao brojne lične propuste i nesnalaženja“. Jedino nikada niste obrazložili koje su to konkretno Vaše mnogobrojne greške, propusti, ogrešenja?

Nedavno ste, tri dana posle zverskog napada na Marjana Rističevića, 12.05.2020. za TV Prva, pokajnički izjavili: „Sa druge strane nije dobro ono što se desilo ovde ispred doma Narodne skupštine (…) ja sam ovaj način mirnog i nenasilnog otpora (…) štrajk glađu, izabrao da bi i sebe malo smirio, zaustavio, prikočio (…) jer put kojim sam i ja krenuo jeste put (…) ali video sam da to ide u jednom pravcu koji ne valja, i ja sam stao i rekao, evo ovo će biti moja lična žtrva (…)“. Potom Vas je novinarka TV Prva, Željka Mrđa pitala: „Ovaj vaš sada štrajk glađu je neka vrsta pokajanja u odnosu na to šta je bilo sa narodnim poslanikom Marjanom Rističevićem, jesam li vas to dobro razumela?“. Vi ste Obradoviću odgovorili potvrdno:

„Pa iz hrišćanskog ugla gledano dobro ste to razumeli, jer (…) mi hrišćani bi trebalo toga da se držimo, kada odete u politiku i kada ste opozicija, i kada vlast se ponaša nedemokratski, onda i vi krenete puni strasti da se borite protiv toga i naravno onda se desi da u tome i preterate i pogrešite…“. Da ovde stanemo, i konstatujemo – 12. maja, dakle pre 18 dana, Vi ste se Obradoviću kajali zbog onoga što ste uradili Marijanu Rističeviću. Sami kažete da ste u trenutku napada na Rističevića „išli u jednom pravcu koji ne valja“, i da se kajete i „da osećate potrebu da podnesete ličnu žrtvu“. Sve je to razumljivo, zbog toga što ste Vi i Vaša banda (vas dvadesetak) napali Rističevića, koji je dovoljno star da Vam bude otac. Vas dvadeset na jednog starijeg čoveka. Prirodno je da ste se tri dana kasnije pokajali, osetili potrebu za samokažnjavanjem (lična žrtva).

Nažalost, taj osećaj kajanja i želje da kaznite sebe, nije Vas dugo držao. Držao Vas je tačno 16 dana. Potom ste, volšebno promenili stav i iskaze, verovatno pod uticajem supstanci, koje ste uzeli zbog straha od pojavljivanja pred Prvim osnovnim javnim tužilaštvom u Beogradu, u svojstvu osumnjičenog za krivično delo - nasilničko ponašanje, zbog napada na poslanika Marijana Rističevića i ministra zdravlja Zlatibora Lončara. I tu u tužilaštvu ste 28.05.2020., mrtvi hladni (supstance su odradile svoj posao) izjavili: „Nikakvog fizičkog nasilja nije bilo. Pripadnici skupštinskog obezbeđenja su pocepali sako Marijana Rističevića“.

Od Vašeg stava „išao sam pravcem koji ne valja, kajem se, i žrtvujem“ – 12. maja, došli ste do veleobrta 28. maja. Iz Vaše izjave pred tužilaštvom proističu dve stvari Obradoviću. Vi sada tvrdite da je g. Rističević sam sebi naneo povrede na glavi, tako što je sam glavom udarao o kameno stepenište, okružen Vašom bandom, da je svojom glavom i telom udarao po cipelama Vaše bande, ležeći na stepeništu! Drugo, Vi Obradoviću, sada tvrdite da su pripadnici policije koji čuvaju Skupštinu, napali Rističevića, nakon toga što je on napao samoga sebe, i da su mu oni pocepali sako! Morate priznati Obradoviću da sve to deluje potpuno neverovatno. Utoliko neverovatnije, ukoliko imamo u vidu Vaše izjave od 12. maja („kajem se, žrtvovaću se zbog kajanja“…). I u toj psihodeliji posle 28.05., Vi dan kasnije, u očiglednom delirijumu, pišete nebulozno pismo saborcima. Sve to govori o tome da ste poremetili umom, privremeno ili trajno. Savetujem Vam da se zajedno sa Sergejem obratite nadležnim ustanovama i odete na odvikavanje od psihoaktivnih supstanci: