Foto:
Vesti
КAKO SE NADALI, DOBRO SE UDALI! Najveća sila na svetu NE TRAŽI DA PRIZNAMO KOSOVO!
Prisećanja radi, setite se gde je Srbija po pitanju КiM bila 2008.godine. Potom, prisetite se gde je bila 2009. i 2010.godine. Da li smo mogli bilo čemu da se nadamo, posebno da dođemo u poziciju da ne budemo pritiskani da priznamo nezavisnost naše južne pokrajine?
Da li smo uopšte mogli da razmišljamo o budućim ulaganjima Republike Srbije na Кosovu i Metohiji? Budimo objektivni, bili smo svetlosnu godinu daleko od toga i to je za nas bio sanak pusti. Opustošena država, bez ikakve ekonomske perspektive, nesposobna sebe da zaštiti jer je sopstvenu vojsku svela na nešto ozbiljniju formaciju lovaca u lovu, nije imala čemu da se nada osim da bezuslovno kapitulira i da bude poslušna.
Danas, 2020.godine mi potpisujemo sporazum, svakako ne idealan, ali u kome najveća sila na svetu od Srbije NE TRAŽI da prizna nezavisnost Кosova! Nije li to samo po sebi neverovatan napredak? Tu leži ključ najvećeg uspeha politike koju Vučić vodi. Posle ovog sporazuma on objektivno ostaje jedini ozbiljan lider u svim država bivše SFRJ, jer realni da budemo svi drugi nemaju ni promil podrške u svojim zemljama koliku on ima u Srbiji, niti imaju toliki kredibilitet u svetu kao on.
Poslednji koji bio dominamtan bio je Milo Đukanović, ali on je od prošle nedelje posle 30 godina vladavine počeo da pakuje kofere. Uostalom, pogledajmo ponašanje šiptarske delegacije i kakav je ovo zemljotres izazvalo na njihovoj političkoj sceni pa će vam biti mnogo toga jasnije. Šta bi morali da realno sagledamo vezano za ovaj sporazum?
Najpre, Srbija ima ozbiljnu šansu da kroz dalji ekonomski razvoj ekonomijom osvaja tržišta u regionu, a samim tim i teritorije. Danas se teritorije ekonomijom osvajaju. Srbija ima ozbiljan ekonomski potencijal i to svakako zabrinjava sve naše protivnike u okruženju. Putevi i železničke pruge koje će se praviti po ovom sporazumu su šansa za Srbiju.
Teško je poverovati da bi Кosovo kao teritorija koja nikada neće u potpunosti u svetu biti prihvaćena kao nezavisna država, a svakako i kao teritorija sa daleko slabijim ekonomskim potencijalom, mogla da spreči naš kapital koji će definitivno osvajati našu južnu pokrajinu. Ono što je takođe nama važno je garant sigurnosti imovine Srpske Pravoslavne Crkve na Кosovu i Metohiji, a ona nije ni malo zanemarljiva, već naprotiv.
Srbija dobija i garanciju da neće moći više da joj se uvode jednostrani akti, posebno slični onom aktu kada su nam uveli takse na robu, što praktično znači osvajanje tržišta našom robom. O energetskom potencijalu da ne govorim, jer poznato je kolika su prirodna bogatstva na Кosovu i Metohiji, posebno energetska, što Srbija će imati pravo konačno da koristi. Mudrom politikom, verujem i ubeđen sam u našu dominaciju na tom polju.
Ipak, ono što moramo da imamo umu je i činjenica da je sporazum potpisan pod pokroviteljstvom SAD kao najmoćnije sile na svetu. Prevedeno na prost jezik, onaj ko je garant sporazuma ima svakako i neke svoje interese. Nema nikakve dileme da čim Amerikanci otvaraju svoju kancelariju za razvoj u Beogradu, što je za nas svakako dobro zbog signala američkim investitorima da ulažu u Srbiju, oni zapravo žele da se što jače pozicioniraju na Balkanu.
Ogroman novac koji izdvajaju za finansiranje raznih projekata u sferi infrastrukture i energetike pokazatelj su njihove želje da imaju dominaciju na Balkanu, a da na Srbiju gledaju kao na partnera. Кancelariju za razvoj ne otvaraju u Prištini, već u Beogradu, što dosta toga govori. Sve to opet znači da oni koje su SAD označile kao potencijalne protivnike neće tek tako moći da dolaze u Srbiju i na Balkan i da razvijaju svoje interese. Tu mora da se bude realan i to jeste tako.
Realno, SAD preuzimaju ekonomski primat na ovom prostoru. Nema nikakve dileme da se to neće dopasti EU, posebno nikako Nemačkoj, a svakako neće ni Кini. Rusi i nisu tolika smetnja, jer oni i nemaju neka značajna ekonomska ulaganja bilo gde po svetu, pa ni na Balkanu, izuzimajući projekat gasovoda za koji verujem da neće biti problema da se do kraja realizuje, jer će i američkim privrednicima biti potreban gas.
Sve u svemu, u igri velikih sila mi smo dobro do sada balansirali. Po pitanju Кosova i Metohije izvukli smo sve što je realno bilo moguće da se izvuče, pa i više od toga, uz dobijanje šanse za neki novi početak gde ćemo mudrošću, posebno u ekonomiji, postati vodeća zemlja u regionu.
Bitka počinje, pamet u glavu braćo Srbi!