TAJKUNSKI "NEZAVISNI I OBJEKTIVNI" MEDIJI SVAKODNEVNO IZNOSE LAŽI I UVREDE NA RAČUN VUČIĆA! Đorđević: Isti ti se finansiraju novcem opljačkanim od građana Srbije

Režim čije su osnovne odlike nepotizam, korupcija, nekompetentnost kadrova, gušenje slobodnih i profesionalnih medija, negiranje i kršenje ljudskih prava i sloboda, pretnje, ucene, laž i obmana, strahovlada, erozija javnog morala, poremećen sistem svih vrednosti, stalno urušavanje svih institucija, zloupotreba javnih funkcija i ovlašćenja, kršenje zakona i Ustava, otvorena i prikrivena izdaja državnih i nacionalnih interesa od strane nosilaca najviših državnih funkcija…"

Paradoksalna situacija - za svakog objektivnog posmatrača, o čemu sam (i ne samo ja, nego i mnogi drugi, politički neostrašćeni i mržnjom nezaslepljeni ljudi) već govorio, pokušavajući da dokažem da tvrdnja o "strašnoj i sveobuhvatnoj" diktaturi i nepostojanju i nepoštovanju ljudskih prava i sloboda u Srbiji, s jedne strane - i svakodnevno medijsko linčovanje Aleksandra Vučića, s druge strane - nikako ne mogu istovremeno postojati, niti biti istina. Laži, uvrede i pretnje koje politički neistomišljenici Predsednika svakodnevno izriču na njegov račun, i na račun njegove porodice, i koji to čine slobodno, neometano, u mnogim medijima, na portalima, društvenim mrežama i na javnim skupovima - upravo su dokaz da nikakve represije niti diktature u Srbiji nema, ali nažalost - i da nema ni stida ni srama, pa čak ni minimuma ljudskog dostojanstva kod onih koji svakodnevno vređaju Aleksandra Vučića i njegovu porodicu.

Ponoviću, još jednom: Rukovođeni isključivo ličnim interesima, mnogi od tih tzv. "boraca za demokratiju i pravedno društvo", uporno ponavljaju sve te neistine i laži, verujući u stari, u praksi već isprobani i dokazani recept - da hiljadu puta izgovorena laža na kraju postane istina u svesti onoga ko tu i takvu laž sluša. Čine to svakodnevno, bučno, na perfidne i manje perfidne načine, u javnim obraćanjima, gostovanjima u televizijskim i radio emisijama, kolumnama, knjigama, raznim pamfletima i plaćenim intervjuima, koristeći pri tom, neretko, rečnik nedostojan i drumske mehane, a kamoli javnog medijskog prostora i govornica, čak i državnih institucija.

Informer

Vrhunac paradoksa kojem smo svi izloženi, a koji u potpunosti opovrgava laži opozicije o diktaturi u Srbiji (za sve one koji to žele da vide) jeste prvostepena, nepravosnažna presuda suda, po tužbi Boška Obradovića protiv Aleksandra Vučića, za povredu ugleda i časti, kojom je presuđeno da Predsednik plati 200.000 dinara. Paradoks je utoliko veći što su ugled i čast, po mišljenju suda, povređeni nekom ko zapravo ni ugleda ni časti nema, i ko svakodnevno najvulgarnije i najprizemnije vređa Aleksandra Vučića i njegovu porodicu, kao što nema ni političku podršku građana Srbije za svoj politički program, koji deli sa svojim finansijskim mentorom, Draganom Đilasom, a koji glasi: Mrzim Vučića.

A najparadoksalnije je to što je sud takvu, u modernoj istoriji nezabeleženu presudu jednom predsedniku države koji je u mandatu, doneo u zemlji - "u kojoj vlada diktatura, strah, kult ličnosti i urušenost institucija, naročito sudskih, i u kojoj nema slobode i pravde…"

Nešto tu, očigledno, nije istina, jer te dve stvari - diktatura i strahovlada, i ova i ovakva presuda, jedna drugu isključuju.

Kakav god da bude krajni epilog ovog sudskog procesa i kakve god laži, tim i svakim drugim povodom, kako to i inače svakodnevno čine, budu iznosili politički neistomišljenici Aleksandra Vučića istina je samo jedna: Pobediće Aleksandar Vučić. Pobediće Srbija. Živela Srbija!