Nebojša Bakarec: Obmane Đilasovog zamenika B. Stefanovića

Prvo, da se podsetimo, SNS je odmah posle napada, krajem 2018., najoštrije osudila napad. Da ja dodam da su trojica napadača na Đilasovog Zamenika, najveći neprijatelji SNS. Odmah su identifikovani, uhapšeni, procesuirani, prvostepeno osuđeni. Predsednik Aleksandar Vučić je dan  posle napada, pred svim medijima izjavio da on osuđuje to što se dogodilo: „Država je reagovala hitno, i pokazala da Srbija nije država u kojoj bilo ko sme da udara bilo koga. Osuđujem taj napad, važno je da je država uradila svoj posao“. To je dokaz da pravda i pravo vladaju u Srbiji danas, za razliku od doba režima Tadića, Đilasa, B. Stefanovića, koji su razvalili pravosuđe time što su protivzakonito otpustili 1000 sudija i tužilaca zbog toga što nisu bili po volji DS-u.

Drugo, najvažnije, B. Stefanović i njegov poslodavac Đilas, često kažu da pravde ima, u onim slučajevima kada Đilas u svoju korist dobija presude po masovnim tužbama koje je podneo protiv svih onih koji istražuju njegove mahinacije. Đilas i njegov zamenik slavodobitno komentarišu desetine presuda u svoju korist, i kažu da pravde ima! Sada kada je jedna presuda ukinuta, delovanjem slobodnog pravosuđa, verovatno iz procesno pravnih razloga, e sada prevde nema. Pa licemeri, odlučite se, ima li pravde ili nema? Zapanjujući dokaz dvostrukih aršina!

I još jedan primer licemerja i dvostrukih aršina B. Stefanovića i Đilasa. Godinu dana posle napada na B. Stefanovića, u decembru 2019., u Zemunu je napadnut Gavrilo Кovačević, funkcioner SNS i član gradske vlade, danas predsednik opštine Zemun. Кovačevića je metalnim šipkama napalo više osoba. Napali su ga sa leđa, onesvestili i naneli mu višestruke povrede - potres mozga, povrede levog ramena, lakta leve ruke i leve potkolenice. Кovačević je kao posledicu napada dobio tešku trombozu! Napadači nikada nisu uhvaćeni. Ni jedan opozicioni medij nije izvestio o ovom nasilju. Niko iz opozicije nije osudio napad na gradskog većnika Gavrila Кovačevića, pa ni gradski odbornici Dragan Đilas i B. Stefanović. Usuđujem se da tvrdim  da su sve glave jednako vredne, i glava B. Stefanovića i glava Gavrila Кovačevića.

Zbog toga pitam B. Stefanovića, zbog čega je glava Gavrila Кovačevića manje vredna od njegove glave? Zbog čega je krvava košulja B. Stefanovića, postala simbol (lažni), dok krvava košulja Gavrila Кovačevića nije zanimala đilasovske medije? Da li B. Stefanović ima veća građanska prava od Gavrila Кovačevića? Da li je B. Stefanović građanin prvog reda, a Gavrilo Кovačević drugog? Ovde možemo upotrebiti onu čuvenu Orvelovu rečenicu iz remek dela „Životinjska farma“: „Svi ljudi su jednaki, ali neki ljudi su jednakiji od drugih“! I onda B. Stefanović, bezumno kaže da je ukidanje presude njemu, iživljavanje nad žrtvama i ruganje pravdi.

Sram te bilo B. Stefanoviću!