VULIN: Zadatak ove generacije je da stvori srpski svet

- Republika Srpska će biti prioritet Srbije dok god je njen predsednik Aleksandar Vučić i dokle god je on vodi i nema pritisaka koji će naterati Srbiju da se odrekne svoje Republike Srpske. Ne bi Srbija bila ovako lepa i čuvana da u njoj nema Srba iz Republike Srpske. Tamo gde su Srbi iz
Republike Srpske, tamo je Srbija sigurna, čuvana, uspešna i napredna - kazao je ministar Vulin.

On je posebno naglasio da je veliki protivnik bilo kakvih podela srpskog naroda, a posebno u Vojvodini, poručivši da je Srbija matica svih Srba.

- Svako ko ovde zaplače, nasmeje se, ima pravo da kaže da je ovo njegova zemlja. Preostaje nam samo da pokušamo da budemo kao oni koji su koračali pre nas, oni koji su nam dali imena i da neko poželi jednog dana da se zove po nama. Ako budemo dostojni onih koji su koračali pre nas, bićemo vredni sećanja i onih koji dolaze iza nas - poručio je ministar Vulin.

Prema njegovim rečima, ono što je dato svakom narodu na kugli zemaljskoj, da živi sa onima sa kojima deli ime, jezik, veru, uspomene, neće moći biti uskraćeno ni srpskom narodu.

Tamo gde Srbin nema ni svog vojnika, sudiju, lekara, učitelja tamo nema ni pravde za njega, a srpski narod živi za pravdu. Narod koji je dočekao da pretekne jasenovački genocid, koji je preživeo Oluju, nema pravo da ponovi greške naših prethodnika, nema pravo da ne zaokruži svoju zemlju i sačuva svakog gde god da je rođen, a da se odaziva na srpsko ime- zaključio je ministar Vulin.

U okviru manifestacije, tokom celog dana organizovane su sportsko-viteške discipline kao što su varizanje, klisanje, krmanje, skok u dalj, bacanje kamena s ramena, nadvlačenje štapom i konopcem, zatim bogat kulturno - zabavni program, tradicionalno takmičenje u košenju trave i trka konja.

Manifestaciju su tradicionalno organizovali Zavičajno udruženje „Manjača“ i Savez krajiških udruženja, a pored ministra Vulina , prisustvovali su i Mladen Cicović, šef predstavništva Republike Srpske u Srbiji, zatim direktor Pokrajinskog fonda za izbegla, prognana i raseljena lica Duško Ćutilo i drugi.