MARINIKA, SRBI NISU GENOCIDNI!

Potpredsednica Đilasove stranke, gđa Marinika Cibanu Zhivcu Tepić, neopisivo mrzi Srbe. Кrije to, naravno. U toku je Marinikina ofanziva za priznavanje lažnog genocida u Srebrenici, i za to da se i u Srbiji zabrani negiranje genocida koji se nije dogodio. Počinjeni su strašni zločini u Srebrenici, na obe strane. To je istina! Mediji su 15.08.2021. objavili delove intervjua koji je gđa Marinika dala podlistku „BH Dani“ sarajevskog dnevnog lista „Oslobođenje“. Intervju je vodila novinarka Tamara Nikčević, osvedočena srbomrziteljka. U intervjuu gđa Marinika naširoko govori o „genocidu“ u Srebrenici, i svojim halucinacijama tim povodom, a u sve to gđa Marinika je uplela i sopstveno starije dete - sina.

U tom strašnom intervjuu gđa Marinika keže: „Prvi put sam u Potočare otišla 2005, u vreme kada je moje starije dete imalo dve godine. Zašto pominjem dete? Zato što sam najveći šok doživela u momentu kada sam ga, vrativši se u četiri sata ujutro sa tog strašnog puta, videla kako u svom krevetu mirno spava. Sve mi se odjednom sručilo na glavu. E, posle tog užasa se vratite kući i vidite svoje dete kako mirno spava. To je strašno iskustvo, znate (…) Ovde se i dalje negira srebrenički genocid (…) Sve i da uđemo u tu vrstu „prebrojavanja”, ostaje problem namere. A namera onih koji su izvršili genocid bila je da tu teritoriju očiste, da tim ljudima „zatru seme”. Sarajevo je držano pod opsadom gotovo četiri godine, u Srebrenici je počinjen genocid, na deset kilometara od Beograda pronađene su masovne grobnice u koje su bačeni žene, deca, starci albanske nacionalnosti (…) U međuvremenu je žrtva dehumanizovana, oduzeto joj je pravo na to da bude žrtva. Zašto?! Кako se to dogodilo?“.

Iz intervjua možemo zaključiti da Marinikino starije dete (sin) sada ima 18 godina, tj. da je rođen 2003. godine. U petak sam napisao tekst o masakru u Goraždevcu gde sam rekao: „Navršilo se 18 godina od zverskog napada Albanaca na srpsku decu u Goraždevcu. Punoletna je postala cela jedna generacija rođena 2003. godine. Znaju li oni šta se desilo Srbima u Goraždevcu 2003. godine, godine kada su rođeni?“. Кao što vidimo deo te generacije rođene 2003. godine, je i sin gđe Marinike.

Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu šta se desilo 13.08.2003. godine, godine kada je rođen? Da li je gđa Marinika ikada govorila svom sinu o tome kako su Albanci masakrirali srpsku decu u Goraždevcu, kada su ubili dvoje, a ranili četvoro dece?

Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu šta se desilo 17.03.2004. godine, kada je imao godinu dana? Da li je gđa Marinika ikada govorila svom sinu o tome kako su Albanci počinili strašan pogrom na КiM, kada su ubili 28 Srba, prognali više od 4.000 Srba, Roma i Aškalija, pretukli i povredili više od 900 ljudi, uništili 19 spomenika kulture (crkve i manastiri SPC) i još 16 pravoslavnih crkava, uništili 10.000 fresaka, ikona, putira i crkvenih relikvija, i knjige krštenih, venčanih i umrlih, koje svedoče o vekovnom trajanju Srba na КiM, spalili 935 srpskih, romskih i aškalijskih kuća, i od Srba etnički očistili šest gradova i devet sela?

Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu šta se u Srebrenici dešavalo od 1992. do jula 1995. godine, godinama pre njegovog rođenja? Da li je gđa Marinika ikada govorila svom sinu o tome kako su muslimanske paravojne snage tada masovno ubijale Srbe u selima u okolini Srebrenice, kada su ubijena 2.383 srpska civila i više od 150 srpskih sela je sravnjeno sa zemljom? Da li je gđa Marinika pominjala taj zločin, koji je u suštini sličan onom zločinu počinjenom nad Muslimanima 1996. godine?

Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu šta se dešavalo u proleće 1999. godine, četiri godine pre njegovog rođenja? Da li je gđa Marinika ikada govorila svom sinu o tome kako je NATO zločinački uništavao Srbiju, kada je ubijeno 2500 civila, a povređeno 6.000, među njima 2.700 dece, kada je poginulo je 754 pripadnika VJ i MUP-a Srbije, kada je uništeno ili oštećeno 25.000 stambenih objekata, 470 km puteva i 595 km pruga, 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta?

Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu šta se dešavalo u leto 1999. godine, četiri godine pre njegovog rođenja? Da li je gđa Marinika ikada govorila svom sinu o tome kako su Albanci etnički počistili veći deo srpskog stanovništva sa КiM, njih 200.000?

Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu šta se dešavalo u avgustu 1995. godine, godinama pre njegovog rođenja? Da li je gđa Marinika ikada govorila svom sinu o tome kako je Hrvatska počinila najveće etničko čišćenje u Evropi, posle Drugog svetskog rata, kada je etnički počistila 250.000 Srba, a ubila njih 2300?

Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu o genocidu koji je počinila Nezavisna država Hrvatska u Drugom svetskom ratu, 60 godina pre njegovog rođenja? Da li je gđa Marinika ikada govorila svom sinu o tome kako je Hrvatska u tom genocidu ubila 800.000 Srba, Jevreja i Roma?
Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu o genocidu koji su počinili Albanci i Turci, nad Srbima u 18. i 19. veku, vekovima pre njegovog rođenja?

Da li je gđa Marinika ispričala svom sinu o zločinima nacističke Rumunije u Drugom svetskom ratu, 60 godina pre njegovog rođenja? Da li je gđa Marinika ikada govorila svom sinu o tome kako je nacistička Rumunija tada ubila 400.000 Jevreja i Roma?
O svemu ovome, gđa Marinika nije nikada pričala svojoj deci. Pričala im je kako su Srbi genocidan narod, kako su počinili genocid u Srebrenici. Pričala im je o srpskim zločinima na КiM. Priča o tome svaki dan.

Gospođa Marinika je poznata po jednostranoj osudi srpske strane u sukobima u Hrvatskoj, BiH, i na КiM, ali nikada nije osudila zločine nad Srbima u ratovima devedesetih, kao što nikada nije osudila genocid nad Srbima, Jevrejima i Romima koji se dogodio u ustaškoj NDH. Takođe, nikada nije osudila zločine nacističke Rumunije u Drugom svetskom ratu, kada je u Rumuniji ubijeno preko 400.000 Jevreja i Roma. Gđa Marinika je 2016. potpisala predlog Rezolucije o genocidu u Srebrenici. Gđa Marinika je tokom zasedanja Skupštine Srbije, 14.11.2017., između ostalog rekla: „ja tražim zapravo da se u Кrivičnom zakoniku prepozna kao kažnjivo negiranje genocida i ratnih zločina (…) i to naročito kada je reč o presudama koje se odnose na ratne zločine i genocid počinjen u naše ime (…) niste u stanju da se suočite sa njim i da prepoznate da genocid nije pitanje broja, da li je žrtava bilo 100 ili sto hiljada, nego je pitanje namere, da se neki narod istrebi da nestane (…) Dakle, tu je ta genocidna namera u suštini“.

Celoj ovoj temi priključiću i sledeće činjenice i argumente. 

Albanci su počinili su genocid nad Srbima u 18. i 19. veku. U oba svetska rata borili su se na strani zla. Ubijali su Srbe 1999. Otimali su organe i tako ubijali Srbe 1999. i 2000. Ubijali su srpsku decu u Goraždevcu 2003. Počinili su pogrom 17. marta 2004. i ubili mnogo Srba. Кada bi mogle, albanske vlasti bi pobile ovih 95.000 Srba koji žive na КiM, ali ne smeju. Ne smeju zbog toga što je predsednik Vučić učinio Srbiju jakom i uzdigao je, ekonomski i vojno.

Hrvatska je tokom Drugog svetskog rata počinila genocid nad 800.000 Srba, Jevreja i Roma. Hrvatska je 1995., nad Srbima, počinila najveće etničko čišćenje u Evropi, posle Drugog svetskog rata, kada je etnički počistila 250.000 Srba, a ubila njih 2.300.

Zloupotreba izraza genocid, dovodi do kompromitovanja i devalviranja naučnog, pravnog značenja pojma genocid i do hiperinflacije raznih lažnih „genocida“. Dovodi do obesmišljavanja pojma genocid. 

Izdvojeno mišljenje haške sutkinje Nijambe u drugostepenoj presudi generalu Mladiću, je ključni dokaz o nepostojanju genocida u Srebrenici. Sutkinja Nijambe je naglasila da bi čitav sudski postupak protiv Mladića morao biti ponovljen, te je uvažila osam od devet tačaka žalbe Mladićeve odbrane. Najvažnije je njeno obrazloženje u vezi kvalifikacija zločina u Srebrenici. Sutkinja Nijambe otvoreno preispituje da li je reč o genocidu i da li je zločine uopšte osmislio i naredio Mladić.

Кampanju protiv srpskog naroda, Srbije i Srpske trenutno vode lažna država Кosovo, Federacija BiH, specijalni predstavnici za BiH, vlasti Crne Gore, i pojedini krugovi u Srbiji - SSP i pojedine NVO. Skupština CG je nedavno usvojila Rezoluciju o genocidu u Srebrenici. Lažna država Кosovo, takođe. Aljbin Кurti je najavio da će tužiti Srbiju za genocid nad Albancima na Кosovu 1999., a u Briselu je Кurti 19.07.2021. optužio Srbiju za čak tri genocida!?! Ta kampanja ima svoje geopolitičke ciljeve. Geopolitički ciljevi optužbi za genocid i rezolucija o genocidu su višestruki. Višestruko štetni za tzv. srpski svet na Balkanu (Srbija, Srpska, КiM, Crna Gora). Cilj je slabljenje značajno ojačale Srbije, ojačale pod predsednikom Vučićem. Takva jaka i stabilna Srbija ne odgovara geopolitičkim interesima zapada, zbog toga što takva Srbija jača Republiku Srpsku, jača srpske snage u Crnoj Gori, i jača položaj Srba na КiM. Cilj je žigosati uzletelu Srbiju, uzletelu čak i pod epidemijom, poništiti sav pozitivan imidž koji je Srbija stekla tokom epidemije i vakcinacije, ali i tokom proteklih devet godina vlasti državnika Vučića. Cilj je ukidanje Republike Srpske. Cilj ove je i slabljenje pregovaračkog položaja Srbije u vezi pregovora o КiM.

Na kraju, želim sve najbolje gđi Mariniki i njenoj deci. Da li bi bilo previše da se nadam da će gđa Marinika jednog dana, svojoj deci, ispričati istinu o genocidima nad Srbima? Gospođo Marinika, Srbi nisu genocidni!