Nebojša Bakarec: Plač Mare Đikijeve!

Bleji Mara neutešno, muče potpredsednica političkog krila mafije, celoga dana, ne mož’ prežaliti Velju, nit Lalića nasmejana. Huče Mara, ne mož’ doći sebi, što država krvoloke trebi.

Maro, Maro od Đikija grano, oj zloguka ogavna vrano. Ne plač Maro za Dijanom tužno, da nije smešno, bilo bi ružno. Ti ćeš Maro za Dijanom ići, i tebe će pravda ubrzo stići. Tebe Fića diler dragi, prokle za sva vremena, jer si ga se odrekla, kamena.

Zašto Maro Fići ljubav kratiš, zašto mu kokišku ne vratiš? I Đikija će tvoga poslodavca silna, stići kletva Bakić Milutina, i zatvorenog Dabovića kokain tića, i Japanca Vlade što vam tol’ko dade. Nego Maro, šta ti Vučić zgrešio, što krvakrepe rešio? Ti si Maro stranu svoju odabrala, Dijanu si dragu oplakala.

Čujte beli vuci, kako zvona bruje, sad vas Mara, vaša oplakuje. Grakće Mara kano crna tica, suze lije sa bijeloga lica. Kuka Mara vazda neutešna, a savijesti nema grešna. Tebi Maro, više nema pomoći, a Điki će za tobom, u kazamat poći pravi, gde akrepe memla davi. Ti mi ostaj zdravo Maro, ja sad moram poći, i znaj Maro tebi ni Bog ne mož’ pomoći!