Nebojša Bakarec: Rođenje Državnika!

Informer

Država je organizovana društvena zajednica ujedinjena pod zajedničkim političkim sistemom. Sama reč Država i njena definicija iziskuju potrebu da na čelu tako organizovane zajednice bude Državnik. Državnik je pojam koji označava političara, koji je učinio, i koji čini nešto korisno i značajno za Državu. Istorija je zabeležila vrlo malo Državnika, a mnogo političara mediokriteta, vladara, tirana, samodržaca. Biti Državnik Vučić znači voleti Državu i narod, činiti najbolje što možeš u datom vremenu. Državnik Vučić je sluga narodu i Državi. To je čovek koji interese zajednice stavlja ispred sopstvenih interesa i ispred interesa stranaka, koji živi, diše i umire za ideju Države i nacije. Državnik je izraz koji se koristi za političara koji je imao dugu i uspešnu karijeru, i posebne kvalitete - koji je uzdigao svoju zemlju, povjačio dalekovide poteze, koji je svoje interese podredio kolektivnim. Šta čini nekoga Državnikom? Na to pitanje nema jednostavnog odgovora. Radi se o nečem neuhvatljivom. Najvažniji talenat Državnika Vučića je njegovo osećanje za realnost, realnost u istoriji, i lakoća sa kojom razdvaja iluzije od realnog, prolazno od trajnog. Obični političari robuju iluzijama, željama i ambicijama, ne razlikuju važno i sporedno.

Državnik Vučić je neko ko u vrtlogu istorije šestim čulom oseća koje su sile stvarne, a koje su iluzije - makar izgledale svemoćne. Državnik Vučić ujedinjuje društvo, menja ga, dovodi na rub iskušenja, da bi ga poveo pravim putem. Kineska izreka kaže da je politika umetnost da se odaberu pravo mesto i pravi trenutak za akciju. To Vučić i radi, sprema i sebe i Srbiju. Strpljenje je njegova velika vrlina. Vučić najčešće ukazuje na surovu stvarnost. Političari su uglavnom sujetni, vole fraze, laži, laskanje, nepodnošljivi su čak i kad ćute. Vučić nikada ne frazira, uvek je jednostavan i direktan. Građane Srbije takav govor privlači, zbog istine koju čuju. Nekoga ovakav govor plaši - mediokritete i privilegovanu „elitu“.

Informer

Poznajem Vučića od 1994. godine. Prepoznajem da je to što Vučić radi izuzetno, ali ne razumem uvek kako mu to polazi za rukom. Kada on to uradi, sve izgleda lako i jednostavno. Okolnosti mu idu naruku, kao da ima sreće, kao da ga „voli“ njegovo vreme. Drugi političari se uvek žale na nepovoljne okolnosti, stalno ih istorija iznenađuje i izneverava, puni su izgovora – setili su se nečeg genijalnog, i taman su hteli da to ostvare, ali desilo se ovo i ono, i stvar propade, krivicom drugih. Vučića događaji ne zatiču nespremnog, iznenađenog, naprotiv, izgleda kao da on unapred poznaje tok događaja. Svojevremeno smanjenje penzija je bilo surovo, ali neophodno da bi se spasla ekonomija koju su ruinirali prethodnici. Tu je na delu Državnik Vučić - mora se „i na strašnu mjestu postojati - ne bojati se nikoga do Boga!“, mora se braniti država bez obzira na pritisak javnog mnjenja. Državnik Vučić se poistovećuje sa kolektivnom svešću srpskog naroda, žrtvujući svoju individualnu svest. On se odriče ličnih želja i ambicija, zarad potreba zajednice. Poistovećivanjem sa svešću zajednice, između Vučića i naroda se uspostavila jaka veza. Nije u pitanju uobičajeni zanos masa „vođom“, nego istinsko prepoznavanje duboke duhovne veze. Vučić nikad ne zastupa interese „elite“, nego narod. Stoga ga „elita“ mrzi, ali je sve poslušnija, što zbog straha od naroda, što zbog toga što i ona vidi da su u Srbiji uspostavljeni stabilnost i mir. Državnik Vučić je tačno ono što reč Državnik znači „Čovek-Država“. On hoće red i mir. To je jedino realno. Država je jedina zaštita narodu, i jedino sredstvo za očuvanje mira, razvoj privrede, negovanje tradicija, i duhovnog stvaralaštva. Vučić slobodno može da ponovi reči proskribovanog, ali velikog učitelja svih Državnika, Makijavelija: „Volim svoju otadžbinu više nego sebe“.

Kada je Vučić došao na vlast, zatekao je zemlju koja odumire. Centralizovao je i stabilizovao državu, uspostavio je političku vlast nad ekonomijom, uspustio se u borbu protiv korupcije, obnovio je najvažnije državne institucije (sudstvo npr.), uspostavio je strateško partnerstvo sa Rusijom i Kinom, a nastavio strateško partnerstvo sa EU i SAD. Izborio se za dostojanstvo „malog“ čoveka. Zaposlio je stotine hiljada građana, ranijih tranzicionih gubitnika. Izgrađuje Srbiju uzduž i popreko, dovodi strane investitore, i posle godina iskušenja, podigao je plate i penzije. Zbog toga ga vole građani Srbije, pre svega obični ljudi.

Informer

Vučić se, iako pravnik i briljantan student, nije nikada trudio da se predstavlja kao „intelektualac“. Vučić se često, i pored ogromne popularnosti, čini pomalo usamljenim. Iz njega zrače snaga karaktera i duševna širina. Neminovno mi na pamet padaju reči F.S. Ficdžeralda: „Čovekovo držanje može biti odraz čvrstih stena ili vlažnih močvara karaktera“. Sve što sam naveo uzrokuje zavist i mržnju Vučićevih malobrojnih, ali uticajnih protivnika i želju da ga bukvalno likvidiraju (šta je drugo napad u Srebrenici, nego pokušaj ubistva?). Ne praštaju mu uspeh, a njihova nemoć samo povećava njihovo zlo. Ne prežu od stalnih napada na Vučićevu porodicu, posebno na njegovu decu. Napadi će trajati celog njegovog života. Takva je sudbina Državnika. Dok oni besomučno vređaju i omalovažavaju Vučića, on je prema njima sve pitomiji. Vučić je dobronameran i pomirljiv. Ne želi da ih napada, pruža im ruku saradnje. Gotovo da liči na strpljivog učitelja suočenog sa gomilom nestašne dečice. Ponekad im podvikne. Napadaju ga „nabeđene veličine“, sujetni mediokriteti, patuljci sa naslovnih strana. Zbog toga Vučić deluje još gorostasnije. 

Od Vučića treba učiti kako se živi Država, kako se ostaje uspravan, kako se čuva obraz i dostojanstvo nacije. Da sve ima vrednost, ali da svaka vrednost nema cenu. Na vidiku srpskog političkog života Vučić je odavno tu, samo je trebalo da sazre i vreme i ljudi, da se on lično uzdigne od političara do Državnika. U ovih deset Vučićevih godina, Srbiju uvažava ceo svet, otvorena su joj sva vrata Istoka i Zapada. Vučić je osoba koja svojim umećem delovanja i htenja, briljantnosti uma i rasuđivanja, ogromnom ljubavlju koju neskriveno ispoljava za Državu, otvara oči svima da jasno vide da pred sobom imaju Državnika. On je Državnik koji je od Srbije napravio zemlju u kojoj je zadovoljstvo živeti, u kojoj ima mesta za sve, i iz koje se neće odlaziti nego će se u nju vraćati. Vučić zna i ume da od Srbije napravi državu po meri svih građana, da pomiri različitosti, da naša kultura, tradicija i multietničnost, budu naša prednost, a ne kamen spoticanja.

Informer

Osnovni cilj Državnika, Predsednika Aleksandra Vučića i Srpske napredne stranke je da Srbija u ovim teškim i neizvesnim vremenima sačuva mir, stabilnost i ekonomski rast. Mir znači da Srbija ne vodi tuđe ratove. Stabilnost znači da nam nisu potrebne svađe i potresi u zemlji u vreme dok je Evropa pred ratom. Naši magacini su puni i imamo dovoljno energenata da izdržimo mesece velike krize u Evropi. Naše javne finansije su stabilne, zato smo štedeli i bili dobri domaćini. Zato je danas Srbija stabilnija od mnogih bogatijih evropskih zemlja. Ekonomski rast znači da ćemo da sačuvamo radna mesta, da će plate i penzije nastaviti da rastu i da će standard građana biti viši. Mir nama obezbeđuje ekonomski rast.

Teška vremena traže jake lidere, državnike. Vreme koje je pred nama neizvesno je. Srbiji treba snažan predsednik, lider, državnik koji je spreman da donosi teške odluke da bi narodu bilo bolje i da bi sačuvao živote, predsednik koga poštuje svet i predsednik koji je spreman da se bori za svakog od nas. Teška vremena traže hrabre ljude, lidere i velike državnike. To je Alekdandar Vučić. Zato Vučićev reizbor na mesto predsednika znači sigurnost za Srbiju u vremenima koje dolaze. Zato, glas za Vučića nije samo glas za njega i za Srpsku napredu stranu. To je glas za sigurnost Srbije. Zajedno možemo sve!

Autor je poslanik i član predsedništva SNS