ŠMITOVA ODLUKA NIJE NAPAD NA SRBE!

Nakon analize portala raskrinkavanje.ba prvobitni naslov ovog teksta je promenjen. 

Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit, iskoristivši bonska ovlašćenja, i doeno je odluku o obustavi primene Zakona o nepokretnoj imovini, koji se koristi za funkcionisanje javne vlasti, a koji je ranije usvojila Narodna skupština Republike Srpske. Odluku je novinarima saopštio na pres-konferenciji održanoj 12.4.2022. godine u Sarajevu. 

- Ja podvlačim da oba entiteta imaju svoje mesto u Opštem okviru za mir i to će ostati. Ai to ne daju za osnovu za odlučivanje protiv Ustava a ono što smo videli u Banjoj Luci je protiv Ustava BiH. Zakon koji su usvojile vlasti RS narušio bi pravnu sigurnost. Ljudi koji žele investirati u RS žele biti sigurni da u ono što investiraju je u skladu sa zakonom. Osiguravanje pravne sigurnosti i jačanje vladavine prava najbolja je zaštita individualnih imovinskih prava. To je nešto na čemu radim i u vezi s čim pozivam sve, evo i danas, da dođu, sednu i donesu razumno rešenje o državnoj imovini nakon 14 godina.

Podsećamo, Ustavni sud BiH doneo je odluku da oni raspolažu svom nepokretnom imovinom u celoj Federaciji. Zbog toga je Narodna skupština Republike Srpske, u želji da zaštiti svoje funkcionisanje i institucije koje su joj potrebne za to, donela pomenuti Zakon. 

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je taj zakon 10. februara, a predsednica RS Željka Cvijanović objavila je 7. aprila Ukaz o proglašavanju Zakona o nepokretnoj imovini koja se koristi za funkcionisanje javne vlasti.

Zakon je trebalo da stupi na snagu u četvrtak, 14. aprila.
 

Nakon toga, digla se bura. Reagovali su brojni funkcioneri i zvaničnici, a  visoki predstavnik upotrebom bonskih ovlašćenja nije udario po Srbima.

Informer

Prvobitni naslov ovog teksta ukazivao je na to da je ovim postupkom visoki predstavnik udario na srpski narod, što se nakon analize portala raskrinkavanje.ba pokazalo kao netačno.

Odluke visokog predstavnika ne predstavljaju “udar” ili “napad” na Srbe ili srpski jugoistok Evrope”, s obzirom na to da se odnose na nepokretnu državnu imovinu, poput objekata institucija i javnih ustanova, kao i poljoprivredna zemljišta, reke i šume, a ne na privatno vlasništvo stanovnika/ca bilo kojeg entiteta ili Brčko distrikta.  

Još jedna činjenica koja govori o tome da se ne radi o “napadu na Srbe” jeste i ona da u Republici Srpskoj postoje i pripadnici/e drugih naroda koji/e su takođe konstitutivni/e u ovom entitetu te koji/e također raspolažu imovinom koja je u državnom, a koja je obustavljenim zakonom trebala preći u entitetsko vlasništvo. 

Odluka, dakle, ima za cilj da zaštiti državnu imovinu i zakone u ovoj sferi uskladi s Ustavom BiH te stoga ne može biti tumačena kao napad na bilo koji narod.