Foto: Fotoilustracija
Vesti
USTAŠE JEDVA DOČEKALE DA UCENJUJU, ALI... Informer saznaje - samo jedno uslovljavanje i Srbija neće biti na EU putu!
Ustaška medijska mašinerija brže-bolje je prenela tekst lista nemačkog lista FAZ, koji u tekstu pod naslovom Balkanski festival blokada, argument za tezu da Hrvatska navodno jedva čeka da kopira bugarski primer nalazi u dokumentu HAZU-a o tome kako bi trebalo štititi hrvatske nacionalne interese u pregovorima Srbije, Crne Gore i BiH s EU.
S druge strane, Londonski Financial Times, objavio je komentar svog urednika za Evropu koji u negativnom kontekstu iznosi ovakvu mogućnost: "Šta ako jednog dana Hrvatska sledi primer Bugarske i traži od Srbije da prihvati hrvatsko čitanje istorije Jugoslavije"?
Tekst nemačkog FAZ je preneo ustaški Večernji list pod naslovom Hoće li i Hrvatska Srbiji uvjetovati pristup EU po bugarskom modelu?"
Podsećanja radi, među bilateralnim pitanjima koje je Bugarska postavila - i postigla - kao uslov za uklanjanje svog veta na početak pristupnih pregovora Europske unije sa Severnom Makedonijom nalaze se razne teme koje pokrivaju 1.000 godina, od cara Samuila (954.-1014.) do izvinjena žrtvama represije jugoslavenskog režima od 1945. do 1990. godine.
Severna Makedonija otvorila je ove nedelje pregovore s EU, ali kompromis za deblokadu, uzrokovanu vetom Bugarske, neki evropski mediji i analitičari nazivaju opasnim presedanom koji u pregovarački okvir Evropske unije s nekom kandidatkinjom za proširenje unosi bilateralna pitanja koja nemaju veze s evropskim standardima, a tiču se jezika, istorije i samog identiteta nacije čija država nastoji da uđe u EU.
Informer
Ugledni evropski dnevni listovi Frankfurter Allgemeine Zeitung (FAZ) i Financial Times idu korak dalje u kritikovanju kompromisa, sastavljenog za vreme predsedavanja Francuske Većem EU i prihvaćenog u parlamentima u Sofiji i Skopju, pa nagađaju da bi i Hrvatska mogla biti ohrabrena da pod pretnjom veta slične uslove postavlja Srbiji. U istom stilu Hrvatsku je, kao praktično dežurnog osumnjičenog kojeg zovu na razgovor kad neko drugi učini nešto krivo, pre mesec dana na samitu EU i zapadnog Balkana spomenuo i albanski premijer Edi Rama, aludirajući na to da bi Hrvatska mogla blokirati Srbiju.
– Ona će biti naša Bugarska – odgovorio je predsednik Srbije Aleksandar Vučić albanskom premijeru Rami na zajedničkoj press konferenciji 23. juna u Briselu, na kojoj su se zajedno šalili i žalili na Evropsku uniju.
Ipak, kako Informer saznaje, dovoljno je samo jedno uslovljavanje Srbije i naša zemlja više neće biti na evropskom putu!
Kakve sve uslove Hrvatska može da nametne Srbiji pod pretnjom blokade napretka u pregovorima o pridruživanju EU i šta je “hrvatsko čitanje istorije Jugoslavije”, možemo samo da zamislimo. Ne bi bilo čudno i da traže od nas da kažemo da su Srbi počinili genocid nad Hrvatima, a ne Hrvati nad Sribma u najvećoj klanici Drugog svetskog rata – Jasenovcu.
Ili će možda da se pozovu na zaštitu ljudskih prava, pa će da kažu da su Srbi proterivali Hrvate sa vekovnih ognjišta, a ne oni nas u najvećoj zločinačkoj akciji etičkog čišćenja u Evropi, “Oluji”.
Šta su isposlovali Bugari
Bugari su, na primer, isposlovali da Vlada Severne Makedonije mora u roku od godinu dana stvoriti zakonski okvir za potpuno otvaranje arhiva represivnog jugoslovenskog aparata koji je birao žrtve na temelju njihovog etničkog porekla i političkog određenja, pa je tako vodio represiju i protiv Bugara u Makedoniji. Vlada u Skoplju mora uvesti u obrazovnom programu 7. razreda osnovne škole čas na temu cara Samuila, oko kojeg se makedonski i bugarski istoričari i političari desetinama godina spore tvrdeći da je bio njihov velikan, a da ga druga strana pogrešno prisvaja. Protokolom je utvrđeno da se do početka školske godine 2023./2024. promeni sadržaj makedonskih udžbenika geografije za 7. razred, u delovima koji sadrže "neutemeljene etničke/teritorijalne zahteve".
Severna Makedonija započela je pristupne pregovore s EU održavanjem prve međuvladine konferencije, no do održavanja druge, odnosno do pravog početka pregovaranja, mora izmeniti svoj Ustav i uključiti u njega građane koji žive unutar državnih granica, a deo su drugih naroda, kao što su Bugari. Severnomakedonska vlada planira uz Bugare predložiti da se u Ustav dodaju i Hrvati. Za promene Ustava potrebna je dvotrećinska većina u Sobranju, koja se u ovom trenutku ne čini izglednom.