DA SVI ČUJU: ČUVAĆEMO I ODBRANIĆEMO NAŠU SRBIJU, NEMOJTE VIŠE DA NAM PRETITE! Vučić: Nikada više neće tišina prekriti zločine nad našim narodom!

Danu sećanja na žrtve prisustvovao je i predsednik Vučić koji se obratio okupljenima.

- Prvi razlog ovog pomena da se setimo 250.000 prognanih i stradalih, a drugi da se nikad ne zaboravi, za sve one koji sramotno i namerno zaboravljaju sopstvene žrtve. Godinama u Srbiji nije bilo nikog da se seti naših žrtava, nije bilo nikoga da kaže da su bombardovali te kolone, ubijajući decu i starce, malenu braću i sestre. Time smo ih i sami bombardovali i sami bacili kamen na najtužniju kolonu. Radili smo to gotovo 18 godina. Natovarili smo sopstvenom narodu osećaj krivice, onima koji su verovali da smo sami krivi što nas ubijaju i proteruju, a za to vreme zaborava Srbija nam je propadala u tišini. Menjali su nam ime naroda, nas Srbe nazivali su hrvatskim, bosanskim, sad nas nazivaju i kosovskim Srbima. Ne, mi smo svi samo Srbi. Nema nijedne razlike između Srbina iz Novog Sada, Pirota, Leskovca, Kragujevca... Svi smo mi samo Srbi. Koliko god molimo za mir, ne molimo dovoljno koliko bi oni voleli. Koliko god priznamo svačiju žrtvu, nikada nije dovoljno, vas Srbe moramo da ponizimo do kraja i morate da nestanete da bismo bili zadovoljni. Popustite po jednom pitanju. Popustili smo. Popustite po drugom, popustili smo. Popustili smo i po trećem. Ali želimo mir. Pre nekoliko dana koji su mi bili najteži u poslednjih nekoliko godina, saterali su nas u ćošak, ali sam rekao "Mi više nemamo kud, nemamo šta da popuštamo, moramo da branimo svoju zemlju, a vi veliki vidite šta ćete s nama, kada svi mi i Krajišnici, Šumadinci, Levčani ustanemo".

Zbog situacije u Ukrajini ujedinili su se mnogi oko nas, mislili su da imaju priliku da krenu u uništavanje srpskog naroda. Pomislili su da je dobar trenutak, ali su u jednoj stvari pogrešili. Nije to Srbija poraza, nije to ista Srbija, nije to Srbija koja će da vas se plaši i neće da stane pred vas. Čuvaćemo Srbiju, a na njihovu histeriju, laži i pretnje odgovaraćemo strpljenjem, ali i odlučnošću. Nikada nećemo zaboraviti patnju krajiškog čoveka. Nemojte više da nam pretite, da svi čuju "Čuvaćemo i odbranićemo našu Srbiju"! Nikada više neće tišina prekriti zločine nad našim narodom. Molićemo za mir, ali branićemo naš narod. Godinama šaljemo poruku da neće više biti "Oluja" nad bilo kojim narodom. Nećemo više da ćutimo.

Oluja je ranila naš narod, ali su Srbija i RS dobile mnogo divnih ljudi. Uvek ćemo da prihvatimo i pokajamo se za zločine koji su neki naši počinili, ali nikada više nećemo da ćutimo i da se stidimo zločina počinjenih nad našim narodom. Poverenje je važno, ta reč je postala poštapalica obično nemuštih političara. Znam da nam je razgovor važan. Moramo da gledamo u budućnost zajedno. Nama čak i ne smeta kada svetkuju, nama samo smeta kada nam brane da tugujemo. Samo nemojte da nam branite da se sećamo, pustite nas da živimo sa svojim jadom, bolom i čemerom. Ne očekujte od Srba da se odreknu svojih mrtvih, pretekli smo i Jasenovac i Oluju, a vidite i večeras u Novom Sadu, ponovo smo ustali. Neka je slava svim žrtvama. Neka živi Srbija i Republika Srpska - rekao je Vučić.

Informer

Okupljenima se obratio srpski član Predsedništva BiH Milorad Dodik.

- Pre devet godina predsednik Srbije Aleksandar Vučić pokrenuo je ovaj Dan sećanja, kako se žrtve nikada ne bi zaboravile. Srbi iz Krajine nisu nestali, polako se oporavljamo ovde i u Republici Srpskoj gde ih ima 56.000. Uzdižemo se da možemo da kažemo da nismo ni hrvatski ni bosanski, već samo da smo Srbi. Ja sam rođen u Banjaluci, ali moja zemlja je Srbija, ja nemam drugu zemlju i drugi identitet. Jednoga dana moraće da dođe to naše srpsko i državno jedinstvo. Teška je sudbina Srba. Ali ne smemo više dozvoliti da nama upravljaju. Moramo da se okupimo oko državnog rukovodstva i da znamo da jedino neće biti naših kolona ako nas bude branila Srbija, a Srbija može da brani samo ako je jaka. Ona ne sme da ima drugu, treću i petu kolonu, već mora da bude jedinstvena. Nas su u Drugom svetskom ratu pobili Hrvati kao i u ovom građanskom ratu. Odnos prema Srbima u toj zemlji ostao je isti do dan danas jer hrvatska država nikada Srbima nije vratila imovinu. Tu im je pomogla i EU, to je bila otimačina koja traje i dan danas. Srbi nikada nisu mogli da žive bez slobode. Sloboda je ključni uslov za nas Srbe. Srbi su ostavljali gradove izgrađene iza sebe. Knin je bio čisto srpski grad. Nema nigde na prostoru bivše Jugoslavije da su Srbi organizovali logore i učinili to što su nama. Žele da kažu da jesmo, ali nismo. Ima neki među nama koji misle da treba da popustimo, možda će se neko smilovati. Srbi ne treba nikada da traže milostinju. U čemu je razlika onog Budaka i ove današnje politike. Nestali su Srbi iz Krajine, ali kada su odlazili, ostavili su otključane kuće, ali su zaključali svoje zavičaje u svom srcu. Zato je ona naša "Nema radna bez rodnoga kraja" pesma koja najbolje govori. Biran sam u ime naroda da branim naš narod. Činiću to bez obzira na sankcije i na pretnje. Činiću to dok naš narod bude hteo - rekao je Dodik.

Informer

I Sanja Vulić, dete iz tužne kolone izbeglica, poželela je da podeli svoju tužnu priču.

- Poštovani, u ovom tužnom danu, moja osećanja su pomešana. Tuga i bol za rodnim krajem i dalje su pristutna. Međutim, danas ovde osećam i veliku čast prema gospodinu Vučiću i svima vama narode. Hvala šta ste došli. Ja se zovem Sanja Vulić, iz Dvora na Uni i ja sam dete iz kolone. Mora najranija sećanja su iz momenta kad počinje maltretiranje Srba koji su tad bili većinski narod u Dvoru na Uni. Plašeći se da ne doživimo sudbinu njegovog deda Laze koji je ubijen 1945. snajperom, otac nas je poslao u šumu. Potom smo doneli odluku da se vratimo i borimo se za naše ognjište. Nismo nikoga uvredili, učinili ništa nažao. Dolaskom tamo, dočekuje nas isto. Zvuk topova, bombardovana rafinerija u Sisku, pucnji. Dolazi taj 4. avgust 1995. godine. Otac rano ujutru telefonom obaveštava majku da ima sat vremena da spakuje stvari i da će doći komšinica "Fićom" da nas odveze do Banjaluke. Komšinica nije čak ni vozač, nas sedmoro u autu. Krećemo put Banjaluke. Tog momenta ne znamo ništa ni o ocu, baki, prabaki. Znamo samo da su krenuli kolonom. Sećam se samo dok sam čekala i gledala u nepreglednu kolonu traktora, automobila i motokultivatora. Tek četvrtog dana stiže otac. Nas 12 u vozu dobijamo mesto za sedmoro. Otac ostaje u koloni. Puno poznatih lica u koloni, mojih vršnjaka, koji su morali voziti traktore, verujte, neki nisu znali ni bicikle voziti. Prošlo je 27 godina. U međuvremenu, Srbija nas je prihvatila, školovala i zaposlila. Ja nisam rođena u Srbiji, ali Srbiju smatram svojom zemljom, Novi Sad mojim gradom. Ponosna sam na ljude koji danas vode Srbiju i vidim svetlu budućnost mojoj deci. Bitno je da se ovaj dan nikad ne zaboravi - rekla je Sanja Vulić.

Obeležavanje je počelo službom koju je služio patrijarh srpski Porfirije. Nakon službe, patrijarh se obratio okupljenima.

- Pozdravljam sve prisutne u ime Božije. Od vladike Irineja porodica je iz Dalmacije, odakle su mnogi od vas došli. I njegova porodica je došla u Bačku nekim od vozova bez voznog reda. Oprostite što govorim u prvom licu, ali i moja porodica je došla iz tih krajeva. Mnogi od nas imamo sličnu porodičnu istoriju i zato se mi, braćo i sestre, tako suštinski dobro razumemo. Zato se i okupljamo. Da bismo prizivajući ime Božije molili njega da našu braću i sestre, rođake, sugrađane i susede, koji su izgubili život, da ih pomiluje. Sabrali smo se da se setimo svih prognanih, ne zaboravljamo žrtve i razaranja u kristalnoj noći u Zadru, egzekuciju starih i nemoćnih u Medaku i sve žrtve sve do Pakraca i ličkih sela. Zajedno sa Jadovnom, Siskom, Glinom i Jasenovcem. Sve su to naša braća. Sa nama su danas preživeli svedoci. Pamtimo žrtve, ali naše pamćenje nije zlopamćenje. To radimo da neko ne bi mogao da kaže "To se nije desilo". Svedočenja onih koji su živi do danas kazuju da je zaista sve to upravo istina. Oče, oprosti im jer ne znaju šta rade i ne znaju šta čine. To je vera naša. Da mrzimo nećemo, da zaboravimo ne smemo. U Srbiji ne pitamo "Kako se krstiš". Ovde ima mesta za sve. Okupljaćemo se i moliti na Kordunu i Baniji, Lici i Dalmaciji. Sećamo se žrtava. Večni pomen i Bog da im dušu prosti - rekao je patrijarh Porfirije.

Informer

U vojnoj operaciji "Oluja" sa područja Banije, Korduna, Like i severne Dalmacije proterano je više od 220 hiljada Srba, ubijeno je dve hiljade, a podaci o broju nestalih su od 745 do hiljadu osoba.

Centralnoj manifestaciji pomena na sve stradale u "Oluji" prisustvovao je državno-politički vrh Srbije na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, a tu je bio i patrijarh srpski Porfirije.