DRŽAVA DOBRO PAZI KAKO SE ZADUŽUJE! Brojni parametri pokazuju da su konci u našim rukama!

- Kritika je osnov svakog demokratskog društva, pa ne zameram što su srpske finansije pod stalnom lupom onih koji misle da bi umeli i znali bolje, ali bih voleo da na srpskoj političkoj sceni čujemo malo konstruktivnije kritike od toga da ''Srbija trpi posledice krize - rekao je Mali, reagujući na današnje ocene javnih finansija koje je izneo glavni i odgovorni urednik nedeljnika NIN Milan Ćulibrk.

Mali je naveo da Srbija nesumnjivo trpi posledice krize i dodao kako se naša vlada s tim bori tako što odgovorno istovremeno vodi računa o stabilnosti i zaštiti građana, prenelo je Ministarstvo finansija.

- Brojni parametri pokazuju da su konci u našim rukama – konstantan rast plata u godinama koje nisu bile lake, pa građani Srbije danas zaraduju prosecno oko 630 evra, u odnosu na nekadasnjih oko 300 evra, smanjenje nezaposlenosti sa skoro 26 odsto na ispod devet procenata, rast BDP-a u godinama kada su i evropske ekonomije upisivale minuse - ističe Mali.

Ministar finansija dodaje da postoje izazovi, poput jačanja dolara, najvećeg od osamdesetih godina prošlog veka i činjenice da je kurs evra prema dolaru na istorijski najnižem nivou od 2002. godine.

- Oni koji istrgnu jedan podatak iz čitave ekonomske slike, završe govor na televiziji i nastave da ništa ne rade za našu drzavu, morali bi znati da su na drugoj strani, na mestima gde se donose odluke, ljudi koji i kada se ugase kamere brinu dalje kako te izazove prebroditi - rekao je Mali.

On je skrenuo pažnju na to da su pogoršanje energetske situacije u Evropi, sukob u Ukrajini, kao i usporavanje rasta kineske privrede, zbog sporog otvaranja posle kovid krize, faktori koji direktno utiču na nastavak jačanja dolara u odnosu na evro pa procenjuje da vrhunac inflacije u Sjedinjenim Americkim Drzavama još nije zabeležen.

- Ali, Srbija se bavila tim problemom, pa je tako u odnosu na 2016. godinu učešće dolarskog duga u ukupnom javnom dugu sa 33,9 odsto smanjen na 12,1 odsto, što nam daje manevarskog prostora da ublažimo uticaj ovih oscilacija na naše gradane. Da nismo preduzeli ekonomske mere i hedžovali znacajan deo duga denominovanog u dolarima u evro, kao i da je zadržano ucešće dolarskog duga kao na kraju 2016. godine, dug ugovoren u američkim dolarima bi od početka godine do kraja avgusta porastao za čak 142,1 milijardu dinara, odnosno 2,0 odsto BDP-a. To nismo ni pomisljali da dozvolimo - naglasio je Mali.

On je, osvrćući se na komentar o uzimanju kredita od Ujedinjenih Arapskih Emirata, naveo da bi tumači tog zajma morali da znaju da je za Srbiju, u trenutku kada je dolar jak, dobro da ima tu jaku valutu, da je obezbedila dolare na računu kako bi njima izmirivala obaveze u dolarima, umesto da dolare kupuje sada po visokoj ceni.

- S obzirom na dobru kamatu koju smo obezbedili, a podsećam prinos na desetogodišnje americke trezorske obveznice iznosi 3,77odsto, to je više nego dobra odluka - istakao je Mali.

Naglasio je da se razmišlja o nekoliko koraka unapred, jer bi se hedžovanjem ovog kredita putem svop transakcije, odnosno zamenom obaveze iz dolare u evre, danas moglo obezbediti stopa oko 1,2 odsto na evre, što bi rezultiralo uštedom na kamatama i do 36 miliona evra.

- Dok smo pregovarali o ovom kreditu, uzeli smo u obzir sve moguće instrumente da kontrolišemo sve potencijalne rizike i obezbedimo najbolje moguće uslove za Srbiju - naveo je Mali.

Zaključio je da država očigledno odlično zna šta radi i da niko ne treba da brine.

- Na vreme smo se zaštitili od posledica jačanja dolara, pa je moja glavna poruka istraživačima srpskog javnog duga da mogu mirno da spavaju, i u dolarima, i u evrima, jer je, uzimajući u obzir sadašnju istorijsku vrednost dolara u odnosu na evro, Ministarstvo finansija zahvaljujući transakcijama zaštite od rizika, u suficitu u iznosu od oko pola milijarde dolara. Srbija je stabilna i spremno docekuje novu krizu. Nismo baš mnogo puta u istoriji mogli time da se pohvalimo - zaključio je Mali.