NEVENA ĐURIĆ: Ponoša se stide i ljudi sa kojima je sarađivao!

- Otimao je od sopstvenog naroda, kad god mu se za to ukazala prilika. Ojadio je sve čega se dotakao.

Dao je sebi za pravo da komentariše baš ono po čemu se ljudi sa zlokobnim strahom sećaju njega i svih njegovih partnera: perioda kada su stavljali katance na ulaznim vratima fabrika, a čitave porodice na ulici.

Nije mu na pamet palo da bude uz srpsku nejač, koju je ostavio na milost i nemilost.

Nije mu na pamet palo da bude uz svoj narod u rodnom Kninu kada je taj isti narod trpeo najveće muke, već je iste posmatrao iz tople sobe u Beogradu.

Stide ga se čak i ljudi sa kojima je sarađivao: ne nazivaju ga kolegom, već "mlađim referentom".

Zapadne ambasade su se hvalile činjenicom da su u srcu reforme sistema odbrane imale - baš njega.

Ne samo da je urnisao našu vojsku: kadrovski i tehnički, već je naredio ukidanje onoga na šta je naša vojska bila najpogodnija: 63. padobransku i 72. brigadu za specijalne operacije vojske Srbije, neposredno nakon konsultacija u jednoj od zapadnih ambasada u Beogradu.

Zato je danas najponosniji na titulu Nato generala koju nosi.

Kako obraza nema - i ne čudi.

Bilo je na ovom svetu raznog političkog, moralnog i ljudskog škarta - ali ovakvog, kakav je Zdravko Ponoš, teško da će ponovo biti - kaže Đurić.