SVEDOČANSTVO STRAVIČNIH ZLOČINA U 'ŽUTOJ KUĆI' Dragana i Gordana: Sinove tražimo 24 godine, DOK SMO ŽIVE ONI ĆE NAM NEDOSTAJATI!

Ovo su ispričale Dragana Majstorović i Gordana Ristić, čija su deca verovatno žrtve terorista takozvane OVK. Naše sagovornice, koje su svedočile u dokumentarno-igranom filmu 'Žuta kuća', čija je premijera bila sinoć u Palati 'Srbija', nadaju se da će se puna istina na kraju otkriti, uprkos tome što su od zločina prošle 24 godine.

Dragana Majstorović iz Kosova Polja, majka Ivana (17), koji je nestao 19. avgusta 1999. godine i koji je, prema svemu sudeći, završio u 'Žutoj kući', kaže da on do danas nije pronađen.

- Ivan je tog 19. avgusta krenuo da upiše završnu godinu gimnazije u Leskovcu. Krenuo je iz naše kuće u Kosovu Polju prema Merdarima. Tamo nije stigao... Do današnjeg dana ne znamo tačno šta se desilo, ali sve ukazuje na to da su mog sina odveli u 'Žutu kuću'. O svemu tome sam pričala u filmu, koji je izuzetno težak, evocira uspomene i predstavlja apel međunarodnoj zajednici za pomoć.

Potrebno je da Kfor otvori arhive i objave dokumentaciju sa mesta zločina, jer tamo sigurno ima tragova... Neophodno je da se pokrene istraga i u Albaniji, jer je i Haški tribunal utvrdio da je na severu te zemlje bilo logora.

Čak su i objavili imena nekih ljudi koji su tamo stradali! Nadam se da ćemo posle svega doći do istine. To je za nas, porodice žrtava, najvažnije, da saznamo kako su završili naši najmiliji. Bar da ih dostojno sahranimo... - ističe Majstorovićeva.

Informer

Gordana Ristić ni posle 24 godine ne gubi nadu da će pronaći telo svog sina Davora, koji je netragom nestao 22. juna 1999. godine, baš na svoj rođendan.

- Ne odustajem! Prijavljivala sam nestanak svima, čak sam i Šiptarima davala novac za bilo kakvu informaciju od Davoru... I dalje mi je teško. Ne znam da li neko može zamisliti da mu deteta nema samo jedan dan, a kamoli 24 godine! A bio je krupan, lep, visok, da čovek poželi takvog sina... Nisam se tome nadala, sa Šiptarima smo lepo živeli - priča Gordana i dodaje da se od tog kobnog dana samo vrti ukrug:

- Predsednik Vučić me je mnogo obradovao kad je u Ohridu pričao o nestalima i da se na tome radi. Međutim, Kurti je rekao da od toga nema ništa. I onda izgubim nadu, jer to je moje dete...

Bilo je dosad raznih pretpostavki da je Davor odveden i u Prizren, ali do danas nikakvog pomaka u istrazi nije bilo.

Porodice nestalih su se udružile i rade na pronalaženju makar posmrtnih ostataka najbližih. Barem da ih sahranimo, da imamo kome na grob da odemo... Znam da život ide dalje, ali njegovo mesto ne može niko da zameni. Dok sam živa, on će meni nedostajati...