Čvrst, postojan, nepokolebljiv! Veljko Milutinović o svom ocu Milanu, otkrio kakav je bio bivši predsednik Srbije: "Nije voleo hvalospeve"

On je, pre svega, zahvalio svima koji su prisustvovali komemoraciji.

- Uz reči zahvalnosti, hteo bih da kažem par reči o svom ocu, Milanu Milutinoviću, koji nažalost više nije sa nama. Ovaj govor je bio njegova želja i čak mi je, godinu ili dve pred smrt, pripremio svoju opsežnu biografiju da ne bih nešto pogrešio.  Poslušao sam ga za govor, ali ne i za biografiju. Njagova biografija je opštepoznata i može se, u glavnim crtama, naći i na internetu. Pri tome, on me je prvi učio istinozborstvu, a istinozborstvo je kada govorimo o stvarima koje znamo lično, o kojima možemo da posvedočimo, a ne o nečemu što smo čuli ili što nam je rečeno da je ovako ili onako - rekao sin nekadašnjeg predsednika Srbije. 

Kako je naveo, ne može da posvedoči kakav je bio kao partijski saborac ili šef, ali da može govoriti o tome kakav je bio kao otac i čovek. 

- Milan Milutinović nije bio čovek koji je voleo hvalospeve, nagrade i medalje. Sve što je radio, radio je iz ubeđenja ili zato što je smatrao da je potrebno. Nije očekivao ni slavu ni hvalu, mada ih je za života stekao i nakon smrti zadržao. Ono što je voleo jeste da pomaže drugim ljudima. Nikada nije okretao leđa nepravdi i bedi i bio je, u tom smislu, pravi socijalista - rekao je Veljko Milutinović.

Dodao je da njegov otac mnogo voleo Srbiju, i da je tokom decenija delio njene radosne i tužne trenutke. 

- Sećam se kako je bio radostan kada smo osvojili košarkaški trofej u Atini. Mislim da, izvan same reprezentacije, nije bilo radosnijeg čoveka te noći. Tužnih trenutaka je bilo i previše za pominjanje u ovom kratkom obraćanju - istakao je Milutinović.

Pored ljubavi prma Srbiji, Milutinović je istakao i očevu ljubav prema porodoci.

- Bio je dobar i blagonaklon čovek. Imao je i nepokolebljivu, nesalomivu volju, koja nas je često dovodila do ivice ludila. Ipak, znali smo da je uvek radio najbolje što se u datoj situaciji moglo uraditi. Moj otac je voleo i Grčku, u kojoj je bio ambasador. Sa pokojnim Кonstantinom Micotakisom, radio je na obnovi onoga što danas znamo kao grčko-srpsko prijateljstvo, čak i bratstvo. Olako se zaboravlja da su, te 1989. kada je otišao u Atinu za ambasadora, odnosi Grčke i SFRJ bili ne baš topli, iz mnogih razloga. Кada je probio led, ljubav je postala uzajamna i Grčka je volela njega. Vest o njegovoj smrti je odjeknula, praktično bez zaostajanja, i u grčkim medijima - rekao je Milutinović. 

Navodeći da su mnogo toga prošli zajedno, prisetio se i godina koje je njegov otac proveo u Hagu.

- Duge haške godine, gde nam je nedostajao beskrajno i bolno. U Hagu je možda najviše pokazao svoju čvrstinu, postojanost i nepokolebljivost. Uopšte, sve što je bilo teško, činio je da izgleda skoro pa lako, suočavajući se sa životom gospodski i sa dostojanstvom - rekao je Milutinović.

Informer

Prema njegovim rečima, od odstupanja sa funkcije predsednika, a pogotovo nakon povratka iz Haga, njegov otac nije bio mnogo rečit čovek.

- Moj otac je u svojoj glavi imao gvozdenu zavesu između prošlosti i budućnosti. Nije hteo nikome da se sveti niti da isteruje neku svoju pravdu. Prosto nije bio takav i mislim da ga je to i očuvalo do starosti. Posebno nije verovao u oživljavanje nekih priča iz naše novije istorije jer je verovao da je neke stvari, zarad dobrobiti države i društva, bolje ne pominjati. Кao čovek koji je čvrsto živeo u sadašnjosti, imao je svojevrsnu zavesu i prema budućnosti. Rano je shvatio da je budućnost nepredvidiva, te da treba biti spreman na sve. Nikad se ne zna kuda život može da nas odvede i uvek je bio spreman za iznenadne promene, kako u istoriji tako i u ličnom životu - poručio je Milutinović.

Kako je dodao, njegov otac je svoj posao obavljao mirno i dostojanstveno, i uvek je gledao da vuče poteze koji vode ka boljoj budućnosti, ma koliko oni ponekad bili čudni njegovom okruženju. 

- Njegovo državništvo se ogledalo u povlačenju pravih poteza bez preterane pompe. Кada je koristio vlast, koristio ju je da bi pomagao drugima, čega se mnogi ovde sećaju. Iako je uvek bio ozbiljan, znao je itekako da se raduje ličnim i nacionalnim uspesima. Čvrst, postojan, nepokolebljiv, bio je i nežan i brižan čovek, koga sam jako voleo. Mnogo će mi nedostajati vreme koje sam provodio sa njim, a posebno njegov iskreni dečački osmeh - dodao je Milutinović. 

On je naglasio da nema reči koje mogu da nadoknade gubitak i zaustave tugu.