Petrov jasan: Što se tiče međunarodnog javnog prava Kosovo nije država! Apsolutno je isključena bilo koja mogućnost da Kosovo uđe u UN!

- Nije ovde u pitanju samo naš unilateralni stav ili stav država koje ga podržavaju, bilo zato što smatraju da je Srbija ozbiljna slobodarska država ili iz sopstvenih interesa jer sami na svojim teritorijama imaju potencijalna 'Kosova'. Reč je o tome da principi međunarodnog javnog prava i konkretni pravni dokumenti, a upravo takav je Rezolucija Saveta bezbednosti 1244 govore o suverenitetu tada SRJ, sada Srbije, na teritoriji Kosova i Metohije i govore o suštinskoj autonomiji KiM, što stoji i u našem Ustavu iz 2006. godine - kaže profesor Petrov.

Kako ocenjuje, apsolutno je isključena bilo koja mogućnost da Kosovo u dogledno vreme, ili čak uopšte, uđe u Ujedinjene nacije. 

- Postoje pokušaji da uđu u neke druge organizacije kao što je Savet Evrope. Mi smo se do sada diplomatskim sredstvima dosta dobro borili i tako treba da nastavimo, a jedan od načina da tako nastavimo je i da kada je reč o unutrašnjoj politici pokažemo, ako je ikako moguće, malo viši stepen jedinstva. Sve političke snage bi trebalo da pokažu viši stepen jedinstva, da makar u tom delu ne dolazi do nepotrebnih raskola između političkih subjekata samo zbog borbe za vlast - kaže Petrov. 

Informer

Ukazuje da od diplomatskih predstavnika Sjedinjenih Američkih Država stižu "ohrabrujuće izjave".

- Od ambasadora Kristofera Hila i pomoćnika državnog sekretara Džejmsa O'Brajena, koji je bio i u Rambujeu,  možemo videti određene ohrabrujuće izjave i ne bih rekao da su to samo blage opomene upućene aktuelnom režimu na Kosovu, mislim da je to nešto više od toga. Postoje očigledno najave da sa takvom stranom ne mogu da se grade partnerski odnosi, a to je nešto što mi od samog početka govorimo. Pre desetak godina je ukazivano da je tzv. država Kosovo nastala ni iz čega i da nikako ne uspeva da profunkcioniše kao jedna ozbiljna demokratija. Da biste bili ozbiljan partner relevantnim faktorima u međunarodnim odnosima, mora postojati svest da se ti odnosi bolje razvijaju ako ste iznutra dovoljno snažan i pouzdan partner. Sve više se pokazuje da tzv. Kosovo to nije. I to će sve više dolaziti na videlo - navodi Petrov. 

Govoreći o osnovnoj obavezi Prištine iz Briselskog sporazuma iz 2013. godine, da osnuje Zajednicu srpskih opština, naš sagovornik kaže da "ništa nije zatvoreno".

- To što se ona ne ispunjava, a Srbija na njoj insistira, ne treba da bude nešto što zavarava. Politički procesi su dugi, zahtevaju i mnogo strpljenja i sagledavanje složene geopolitičke situacije u kojoj se nalazi svet, ništa nije zatvoreno. Ne možemo da ne radimo na tome da se ta obaveza ispuni. Ona je nužan uslov da bismo bilo kada, ako se stvore uslovi, mogli da uđemo u suštinske pregovore sa kosovskim Albancima o rešavanju konačnog statusa KiM - kaže Petrov.

Podsećajući na genezu "kosovskog pitanja" Petrov kaže da je Ustav SFRJ iz 1974. omogućio restruktuiranje tadašnje velike države i da je jedna od glavnih stvari u njemu bila ustavno-pravno pozicioniranje autonomnih pokrajina u okviru Republike Srbije na način da su one dobile svojstvo kvazidržava. Imale su, podseća, praktično sve elemente džavnosti, svoju zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast, pa i sopstveni ustav i pravo da učestvuju u promeni Ustava Srbije. Ustavom Srbije iz 1990. godine je, kaže, pokušano da se društvena politička stvarnost vrati unazad i tada je KiM vraćeno u standardne okvire, više nije bilo ustavotvorne ni prave zakonodavne vlasti i praktično više nije bilo ni autonomije na Kosovu. 

Informer

- 90-ih godina ne samo da su se pojačali zahtevi političkih predstavnika kosovskih Albanaca za republikom i nezavisnošću, već kreću i terorističke akcije i to dovodi do internacionalizacije ovog pitanja i do čuvenih pregovora u Rambujeu, za koje je profesor Ratko Marković, šef delegacije Srbije u Rambujeu, tvrdio da nikakvih pregovora tamo nije bilo - navodi Petrov.

Što se tiče aktuelne situacije na Kosovu, profesor kaže da ona u pravnom smislu predstavlja situaciju u kojoj nema elementarnog ljudskog dostojanstva.

- O kakvim onda ljudskim pravima i demokratskim vrednostima možemo da govorimo na toj teritoriji? To je nešto što ide u prilog našem stanovištu, ali nije poenta u tome da nešto ide u prilog našem stanovištu već je vrlo važno kako ljudi žive i koliko će dugo moći da žive tamo. Međunarodna zajednica u narednom periodu treba da pokuša i sebe radi, radi opstanka čitavog međunarodnopravnog poretka da uskladi svoje postupanje i da ne postupa politikom dvostrukih aršina - zaključuje Petrov.