Ako Nemci koji su imali logore i gasne komore mogu da brane tekst o genocidu, mogao je i Naser Orić da bude uvodničar... Ironija i ruganje žrtvama rata u UN!

Stalna predstavnica Nemačke u Ujedinjenim nacijama Antje Lendertse koja se ističe u gnusnim optužbama protiv srpskog naroda za genocid rođena je u gradu koji se 1942. godine proglasio "gradom bez Jevreja". Grad Moers u Nemačkoj gde je rođena proglašen je u julu 1942. godine za "grad bez Jevreja" (Judenfrei) jer su nacisti pobili ili u logor odveli sve Jevreje. 

- U gradu se nalazio i veliki logor za zarobljene crvenoarmejce koji su tu dovedeni na prinudni rad u rudniku i fabrikama ulja za Hitlerovu ratnu mašinu. Bilo ih je ukupno oko trideset hiljada zarobljenika, a ubijeno je ili umrlo od iscrpljenosti više od hiljadu ljudi - napisao je ministar Goran Vesić na Fejsbuku. 

Na slici je scena odvođenja Jevreja u konclogor iz Moersa u decembru 1941. godine.

Dok Lendertse koja je bila najaktivnija u antisrpskoj kampanji i u prikupljanju glasova za rezoluciju, bude govorila o žrtvama Srebrenice, koje Beograd ne negira već ubistva u julu 1995. naziva ratnim zločinom, srpski narod će se sećati svojih ubijenih predaka. Gotovo da u svakoj porodici ima nekoga kome su vojnici Vermahta presudili. Streljali su u Kraljevu 1941. godine 2.200 srpskih civila.

Kapetan Hans Diter Valter slao je izveštaj komandi:

Kopanje jama oduzima nam najveći deo vremena dok ubijanje ide dosta brzo - 100 ljudi za 40 minuta. Ili u Šapcu, kada je kolona sa hiljadama ljudi starih od 14 do 70 godina hodala u smrt ka streljačkom vodu. Među ubijenima je bilo 217 maloletnika. Ili u Kragujevcu, gde je "četa đaka umrla u istom danu"... Ili u logorima na Banjici, Starom sajmištu, stratištu u Jajincima, gotovo u svim gradovima naše zemlje. Ili u Jasenovcu, gde su nemački saveznici, ustaše u NDH, diveći se Hitlerovoj vojsci, nadmašili i učitelja, pa jedini napravili i logore za decu.

Dok današnja Nemačka i njena šefica diplomatije Analena Berbok koja je čak i pretila državama koje ne glasaju "za", podupiru rezoluciju o Srebrenici, trudeći se da nađu krivca u još nekome, ondašnja Nemačka slala je mučitelje po logorima. Zarobljenici su pisali poruke svojim porodicama:

Draga mama i svi ostali. Sinoć iznenada, kada smo se najmanje nadali, dođoše da izvode na streljanje. Prozvali su 12, a među njima i naše Srpče (sestra Srbijanka). Ja sam očekivala da će i mene posle nje i dignem se da se spremim. Međutim, on prestade i reče ovima da izlaze. Tog momenta bilo mi je strašno. Ona se obuče i reče zdravo. Poljubile smo se na brzinu. Pošla je gordo podignute glave, kao što i uvek ide - pisala je Jovanka Bukumirović o stradanju svoje sestre Srbijanke u logoru na Banjici.

Bivši državni sekretar Ministarstva odbrane Nemačke i potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS Vili Vimer, izjavio je da insistiranje Nemačke na rezoluciji o Srebrenici ostavlja gorak ukus, jer je upravo ta zemlja ne mareći za svoj Ustav i Povelju UN vodila rat sa NATO protiv Savezne Republike Jugoslavije, kršeći međunarodno pravo.

- Kao ključno pitanje vidim preispitivanje odgovornosti vodećih zemalja unutar NATO zbog bombardovanja SRJ 1999. godine. Ukoliko se već pokreće pitanje krivice za genocid, zbog čega se onda to isto pitanje ne bi postavilo i protiv država NATO? Pa, oni su bombardujući SRJ upotrebili uranijumsku municiju protiv naroda, zar ne? - rekao je Vimer za "Kosovo onlajn".

Ministar za rad, socijalna i boračka pitanja Nemanja Starović ocenio je da su tri nivoa na kojima može da se analizira rezolucija o Srebrenici - davanje veštačkog disanja jedinstvu zapadnog i islamskog sveta, nametanje drugačije interpretacije građanskog rata u BiH i krajnja relativizacija genocida.

- Bez obzira na činjenicu da je matematika takva kakva jeste, na kraju će biti moralna pobeda Srbije, jer će još jednom dokazati da je pre svega država koja ima kičmu. Namera inicijatora rezolucije je da zapravo nametnu jednu bitno drugačiju interpretaciju užasnog i tragičnog građanskog rata u BiH, time što će čitav narativ o ratu, istorijsku istinu pokušati da redukuju na samo jedan događaj, ma koliko on pojedinačno važan i tragičan bio. Time pokušavaju zapravo retroaktivno da opravdaju i mnoge druge stvari, poput zločinačke akcije "Oluja" i agresije na SR Jugoslaviju. Sasvim je sigurno da će se već u narednim danima i mesecima pojaviti niz sličnih inicijativa pred Generalnom skupštinom, gde će mnoge države i narodi tražiti da stradanje koje su oni preživeli, pre svega u 20. veku, bude kvalifikovano kao genocid - objasnio je Starović.

Informer

Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić je povodom najave da će uvodnu reč o rezoluciji imati Nemačka, podsetio da je reč o zemlji koja je masakrirala Srbe i mnoge druge u dva svetska rata:

- Nemačka je izvršila Holokaust, imala koncentarcione logore i gasne komore, sponzorisala ustaški i slične nacističke pokrete, koji su uništavali cele narode. Sad su sponzori Bošnjacima. Naša delegacija, sa predsednikom Aleksandrom Vučićem na čelu, pokušava da što više država ubedi u argumentaciju Srbije - da je u Srebrenici bio zločin, ne i genocid, da nije postojala namera da se uništi narod, da se srpske žrtve i ne pominju... Međutim, pritisak Zapada je veliki, pa se može desiti i da nam prijateljske zemlje okrenu leđa.

Informer

Stalni predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja izjavio je posle sastanka sa Vučićem u Njujorku, da Srbija od samog početka kada je reč o rezoluciji o Srebrenici ima podršku Moskve, navodeći da taj dokument može da poveća tenzije u celom regionu:

- Želeo bih da istaknem posvećenost koju predsednik Vučić ima u ovom slučaju koji je veoma važan za srpski narod. Mnogo smo pričali o reviziji istorije, koja je u usponu, ne samo u ovom slučaju, već i generalno. Neke snage žele da izmene istoriju Drugog svetskog rata, istoriju događaja na Balkanu devedesetih, a manifestacija toga je predlog rezolucije o Srebrenici.

Informer

Nebenzja je rekao da rezolucija pogoršava situaciju na Balkanu i može da poveća tenzije u celom regionu, a ne samo u Bosni i Hercegovini:

- Svesni smo da će rezolucija možda biti usvojena i da će to biti Pirova pobeda za njene sponzore. Govoriću na sednici Generalne skupštine. Inače, način na koji će se glasati nije fer. Računaće se samo glasovi za i protiv i biće dovoljna prosta većina. Sve dosadašnje rezolucije sličnih sadržaja bile su usvajane jednosglasno, a ovo će biti prva za koju će biti potrebno preglasavanje. U dokumentu se traži da 11. jul postane međunarodni dan sećanja, da se osude svi koji minimizuju "genocid", i da se o Srebenici uči u školama...