Ministarstvo uradilo studiju o otpadnim vodama: Neophodna promena zakona

Resorno ministarstvo trenutno sprovodi programe i projekte izgradnje komunalne kanalizacione infrastrukture u okviru kojih je planirana izgradnja ili rekonstrukcija 177 postojenja za preradu otpadnih voda u Srbiji.

Tokom sprovođenja tih projekata, uočeni su problemi i izazovi na poslovima izgradnje PPOV čiji su uzrok uglavnom ograničeni resursi i kapaciteti velikog broja jedinica lokalne samouprave.

To se pre svega odnosi na nizak nivo obučenog i profesionalnog kadra pre svega inženjerske, mašinske i tehnološke struke, na ograničena finansijska sredstva, ali i nedostatak svesti o višedimenzionalnoj složenosti funkcionisanja PPOV.

Takođe, u Srbiji već postoji oko 50 PPOV za koja je poznato da se nalaze u različitim stanjima operativnosti zbog čega je MGSI u periodu od avgusta do decembra 2023. godine izvršilo terensku kontrolu rada 40 takvih postrojenja.

U kontrolu nije uključeno 15 PPOV koja su devastirana do te mere da su prethodnih godina već smeštena u neki od programa potpune rekonstrukcije ili rušenja i izgradnje novog PPOV na istom mestu.

MGSI se za obradu prikupljenih podataka obratilo Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu (Departman za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, katedra za hemijsku tehnologiju i zaštitu životne sredine) koji je izradio Studiju “Analiza stanja u sektoru upravljanja otpadnim vodama i smernice za dalji razvoj“.

Tokom provere rada PPOV ispitivani su nedostaci u tehnološkom procesu postrojenja, nedostaci u funkcionisanju opreme, nedostaci u građevinskom delu, nedostaci u administrativno/finansijskom delu (nabavke, komunikacija, organizacija posla), nedostaci u ljudskim resursima, projektovani kapacitet postrojenja u ES i realni kapacitet koji se koristi, uticaj infiltracije i kvaliteta kanalizacione mreže na rad postrojenja, uticaj industrijskih otpadnih voda na rad postrojenja, način i lokacija zbrinjavanja komunalnog mulja.

Izvršenim pregledom 40 PPOV utvrđeno je da pet postrojenja nije funkcionalno iz razloga kvarova ili nisu nikada ni puštana u rad jer nije izgrađena kanalizaciona mreža za njih, za devet je potrebna potpuna rekonstrukcija ili rušenje i izgradnja novog, dok su za ostalih 26 potrebna veća ili manja dodatna ulaganja u cilju pune funkcionalnosti.

Studija je uporedno ispitala nekoliko modela upravljanja PPOV, a kao kriterijumi su uzeti ukupno praćenje realizacije, primena postojeće zakonske regulative, primena međunarodne regulative, postojeća administracija, buduća samoodrživost i pouzdanost eksploatacije.

Konstatovano je da je model sa osnivanjem javno-privatnog partnerstva najpovoljniji za Srbiju, jer obezbeđuje visoko pouzdano ispunjenje zadatih kriterijuma.

Sadašnji decentralizovani model upravljanja je model u kome je jedinica lokalne samopurave odgovorna za finansiranje i upravljanje PPOV samim tim što je nadležna za pružanje komunalne usluge odvođenja i prečišćavanja otpadnih voda.

On je u realizaciji pokazao znatne slabosti, ali se ova pojava ne može smatrati neočekivanom imajući u vidu da je trenutno i planirano prečišćavanje komunalnih otpadnih voda relativno “nova delatnost” u Srbiji.

Prema prikupljenim podacima, uočeni su nedostaci ovakvog pristupa u upravljanju (”decentralizovan“) kao što su nedovoljan kapacitet i resursi lokalnih samouprava da preuzmu odgovornosti u decentralizovanom pristupu i nedovoljan prenos novčanih sredstava na lokalne samouprave.

Posebni problemi se odnose na zloupotrebu poverenih ovlašćenja, nedovoljnu transparentnost u poslovanju kao i izostanak stvarne kontrole i odgovornosti za negativne rezultate poslovanja.

Imajući u vidu sve navedeno, MGSI će u narednom periodu pristupiti izmeni zakonske regulative u cilju uređivanja upravljanja postrojenjima za preradu otpadnih voda.